Arhiva vesti - Sve vesti

Srpkinja Olga Danilović, postigla je zapažen uspeh na turniru mladih teniskih nada, koji je upravo završen u Bradentonu, na Floridi, i to na terenima najčuvenije teniske akademije na svetu, koju drži teniski mag Nik Bolitijeri. Olga je trijumfovala u singl konkurenciji teniserki do 10 godina, a svoju klasu je potvrdila osvajanjem trofeja i u konkurenciji parova.

Mala Olga je osvojila turnir “Litle Mo” koji se, u znak sećanja na jedno od najslavnijih imena ženskog tenisa – Amerikanke Morin Konoli, igra na Floridi. U finalu singla srpska teniserka je ubedljivo u dva seta savladala Amerikanku Vitni Osigve rezultatom 6:0, 6:2. Još jedan podatak koji govori o ubedljivim igrama naše mlade teniske nade je činjenica da je protivnicama za celo trajanje turnira prepustila ukupno šest gemova.

U paru s bosanskom teniserkom Snežanom Stević, u finalu parova, savladale su Kanađanke, dve Aleksandre, Arhipov i Mikailov, a rezultat je na kraju bio 8:1 za srpsko – bosansku kombinaciju.

Ovo je, svakako, veliki uspeh srpskog tenisa i dokaz da se ovde, u jednoj maloj zemlji na brdovitom Balkanu, rađaju izuzetni teniski dragulji i da za budućnost srpskog tenisa ne treba mnogo brinuti.

Jovana Vuković ima samo jedanaest godina. Malo da bi se za nju sa sigurnošću reklo - ovo je buduća šampionka. Ali, ima mala nešto. Teniskog “štofa” od koga bi mogla da ispadne prelepa teniska priča. A priča počinje, manje više, standardno, po klišeu. Baš zato njena biografija je već počela da se formira. Koliko će biti bogata zavisi samo i jedino od Jelene. Jer, sve ostalo ima. Dobar “pedigre”, jer potiče iz sportske poroidice, ima pobednički mentalitet, samopouzdanje, uporna je i jedina ambicija je da bude najdolja

- Imam skoro 12 godina, rođena sam 16. januara 2000. godine. Počela sam da igram sa četiri i po godine, 2004. u klubu TK San Marko. Trener mi je Dejan Dulić. Sa osam godina sam igrala sa igračicama od deset godina i bila prva, sa deset sam bila prva do 12 godina i sa 11 godina bila sam peta do 14 godina, a sada sam deseta. Mada, nisam sada mnogo igrala u tom uzrastu do 14 godina, ali ih dobijam, izuzev Ivane Jorović i Nikoline Jović.

Jovana je sada član TK Crvena zvezda, a trenira na Banjici preko leta. Kada su u pitanju kondicioni treninzi Jovana je na Karaburmi gde na terenima Crvene zvezde radi na snazi i izdržljivosti, sparinguje. I dalje radi sa svojim trenerom Dulićem.

Iako mlada, igrala je i van zemlje i stekla, već sada, zavidno igračko iskustvo. I ne samo da je igrala, već je turnire i osvajala.

- Prošle godine sam igrala na Smrikva turniru u Hrvatskoj, tačnije Bolu na Braču. Bila sam 2009. finalista, sledeće godine sam osvojila Bol, a nastupala sam i na turnirima u Sloveniji, Francuskoj...U Prokuplju, ove godine na Eta turniru do 12 godina bila sam pobednik. Igrala sam još i u Turskoj za reprezentaciju i sve sam svoje mečeve dobila.

Da bi postizala takve uspehe, koji su već sada respektibilni, Jovana trenira oko desetak sati nedeljno. - Treniram leti dva puta dnevno, ukupno desetak sati samo tenis, plus kondicioni treninzi tri do četiri sata nedeljno. Sada treniram malo više zbog nastupa u Americi. Dobila smo specijalan poziv od organizatora “NIKE masters” turnira u Sent Pertolusi. To je oko 200 km daleko od Majamija. Neko od skauta video me je na Korzici, kada sam igrala za reprezentaciju, svidela sam im se, očigledno i pozivnica je, neočekivano, stigla, iako nisam igrala kvalifikacioni turnir u Novom Sadu. Naravno, volela bih da osvojim taj turnir, kada sam već pozvana i da opravdan poziv.

A kada je već tamo, u Americi, Jovana se prijavila i za “Orange Bowl”, jedan od najprestižnijih teniskih turnira na svetu za juniore. Za sada ima ugovor s Vilsonom za rekete i još ponešto.

- Sa osam godina imala sam nacionalno sponzorstvo, a od 10 godina sam dobila internacionalno sponzorstvo od Vilsona. Pet reketa godišnje i neograničene količine ostale opreme (žice, gripove, torbe...). Ostalo kupujemo, ali ima izgleda da “NIKE” uskoči sa opremom. Verovatno ću potpisati neki ugovor sada, dok budem u Americi.

Jovana je učenica osnovne škole “Jelena Ćetković”, razredna je Danijela Ljubić. Za sada školu i tenis usklađuje uspešno, čak veoma uspešno.

- Učenik sam šestog razreda i za sada nemam nekih problema. Odlična sam učenica, imam sve petice. Volim školu, volim i tenis. Za sada nemam problema, mada, moram da priznam da imam malo slobodnog vremena. Ali, ne žalim se. Stižem.

I kao većina mladih tenisera i teniserki, i Jovana ima svoje uzore.

-Kim Klajsters mi je uzor i omiljena teniserka. Nju volim da gledam. Volim i Noleta (Đoković), ali mi je Kim prirasla za srce. Ali, ne kopiram nikoga. Trener je zadužen za to da mi ispravi neke greške, ili ukaže na udarce koji su mi slabiji. Ja moram još da poradim na volejima, drajvovima i smeču, ostalo je dobro.

Jovana nije imuna na reakcije, kada joj baš sve ne ide kako je zamislila u toku meča. Stoga ima trenutaka kada odreaguje.

- Uglavnom okrenem leđa protivnici i “popričam” sama sa sobom, kažem sebi šta i kako da igram i onda nastavim. Često je to dovoljno. Ali, ponekad se baš izderem na sebe, izbacim svu nagomilanu negativnu energiju. I lakše mi je posle toga.

Dešava se da Jovanu, i to često, protivnice u nemoći provociraju. Da li zato što je često najmlađa i igra protiv starijih i iskusnijih teniserki, tek, Jovana je često na udaru ne baš teniskih postupaka svojih rivalki.

-Uglavnom ne igram sa svojim vršnjakinjama i to je, izgleda, problem, ali njihov. Polako uspevam da savladam svoje emocije. Ponekad to nije baš lako, ali shvatam da je i to deo igre. Doduše, ne moje igre, već mojih rivalki.

Što se tiče planova za narednu godinu, ona su veoma ambiciozna. Jovana će se uglavnom bazirati na Eta turnire od 12 i 14 godina.

-Program i plan rada za sledeću godinu baziraćemo na Eta turnire kako bismo sakupili što više bodova. Važno je da na kraju 2013. godine uđem u prvih deset. Znam svoje rivalke, znam koliko vrede. Među najopasnijima su Rumunka Roska, zna sve da igra, zatim Anastasija Mikljeva (Ruskinja koja živi u Škotskoj), pa jedna Italijanka Deana Kapagrosa, Engleskinja Keti Svon, Sofija Zuk, Ruskinja...To su, otrilike devojčice koje će biti najozbiljnije protivnice. Tu je i naša Nataliju Popović iz Čačka...

Lepo je razgovarati sa Jovanom. Skromna je, pomalo suzdržana, ali kada se “otvori” onda je veoma zahvalan sagovornik. Ali, svoju pravu priču zna da ispriča, i to perfektno, na terenu, s reketom u ruci.

EDDIE HERR INTERNATIONAL 2011
BRADENTON (FL,USA)

Srpska reprezentativka u konkurenciji do 14 godina Ivana Jorović osvojila je šampionsku titulu u dubl konkurenciji na prestižnom turniru Eddie Herr koji se tradicionalno svake godine igra na terenima Akademije Bolitijeri na Floridi. Najbolja srpska teniserka u konkurenciji do 14 godina - Jorovićeva i njena partnerka u dublu, Hrvatica Ana Konjuh bile su neprikosnovene na ovom takmičenju. U samoj borbi za trofej
srpsko-hrvatska kombinacija savladala je američki dubl Horvit - Rohrabacher 6:0, 6:1.

POLUFINALE DUBLA: (4) JOROVIĆ, KONJUH (SRB,CRO) - (2) KALININA, SHYMANOVICH (UKR,BLR) 8:5
TITULA U DUBLU: (4) JOROVIĆ, KONJUH (SRB,CRO) - (8) HORVIT, ROHRABACHER (USA,USA) 6:0, 6:1

BRADENTON (FL,USA)

konkurencija do 18 godina - šljaka, ITF JUNIORSKI TURNIR, G1

Muškarci -

1. kolo, singl: Laslo Đere - (WC) Roy Lederman (USA) 6:4, 6:4
                          (11) Peđa Krstin - Rishabdev Raman (IND) 6:4, 6:4
2. kolo, singl: Laslo Đere - (16) Hassan Ndayishimiye (BDI) 6:4, 6:3
                           (11) Peđa Krstin - Jannis Kahlke (GER) 6:3, 6:4

3. kolo, singl: Laslo Đere - (1) Dominic Thiem (AUT)
                          Peđa Krstin - (5) Julien Cagnina (BEL)

konkurencija do 16 godina -tvrda podloga

Devojčice -

1. kolo, singl: Srna Stošljević - (q) Cassandra Vazquez (USA) 7:5, 2:6, 1:6

Dečaci-
1. kolo, singl: Petar Čonkić - (11) Mazen Mohamed (EGY) 3:6, 0:6

konkurencija do 14 godina - tvrda podloga

Devojčice -

1. kolo, singl: Nikolina Jović - Arki Truscott (AUS) 6:1, 6:0
                          Tamara Tomić - (q) Julia Eshet (USA) 6:7(4), 1:6
                          Ivana Jorović - Nadia Gizdova (USA) 6:3, 6:0
2. kolo, singl: Nikolina Jović - (q) Montana Moore (USA) 6:3, 6:0
                          Ivana Jorović - Elina Nepliya (RUS) 6:1, 6:2

3. kolo, singl: Nikolina Jović - Usue Arconada (USA)
                          Ivana Jorović - Raquel Pedraza (USA)

Dečaci -
 

1. kolo, singl: Dušan Vukičević - Alex Molcan (SVK) 4:6, 2:6
                          Stefan Miličević - Cuomo Ferruccio (ITA) 2:6, 4:6
                          Filip Grbić - Nathan Ponwith (USA) 6:3, 4:6, 6:3
2. kolo, singl: Filip Grbić - (2) Bogdan Borza (ROU) 4:6, 3:6

 Na osnovu odluke Upravnog odbora TSS od 24. novembra 2011. godine

Komisija u sastavu: Rastko Ćirić (profesor umetnosti), Zoran Blažina (profesor umetnosti) i agencija Mccann su na svom poslednjem sastanku doneli odluku da preporuče
 Upravnom odboru da pristigli radovi na Konkursu za izradu idejnog rešenja nisu adekvatni onome što su kriterijumi postavljenog zadatka.
Upravni odbor TSS je na svojoj sednici 24. novembra 2011. godine razmotrio preporuku komisije i jednoglasno je doneta odluka da se poništi Konkurs,
te se tako u potpunosti prihvata odluka komisije.
Na sajtu TSS će biti objavljeni novi uslovi i kriterijumi za novi Konkurs, najverovatnije početkom januara 2012.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Vuk Jeremić jednoglasno je izglasan za novog predsednika Teniskog saveza Srbije na prvoj vanrednoj skupštini TSS koja je održana 24.11.2011. u hotelu "Hajat" u Beogradu.
 

Jeremić je na mestu prvog čoveka srpskog tenisa nasledio Slobodana Živojinovića koji se povukao sa te funkcije zbog obaveza u Međunarodnoj teniskoj federaciji (ITF), a funkciju potpredsednika umesto Radmila Armenulića, od sada će izvršavati Goran Đoković.

 
Slobodan Živojinović izabran je za počasnog predsednika TSS, dok je Radmilo Armenulić izabran za počasnog člana TSS.

 
Skupština TSS donela je odluku i usvojila predlog Predsednika UO TSS o izmenama i dopunama u sastavu UO TSS.

Novi UO TSS čine:

1. Toplica Spasojević - Predsednik UO 
2. Slavko Carić
3. Dušan Bajatović
4. Slobodan Petrović
5. Vladimir Milovanović
6. Dragan Lazarević
7. Srđan Muškatirović
8. Živorad Vasić
9. Branislav Stojaković
10. Jovan Kukaras
11. Vanja Stojanović
12. Dejan Petrović
13. Danilo Pantović
14. Aleksandar Mojsejev
15. Đorđo Antelj
16. Kiril Kravčenko
17. Branislav Avramović
18. Branko Miljković
19. Radoslav Vulićević

Više slika sa Skupštine TSS možete pogledati u našoj GALERIJI 

Mlada i izuzetno perspektivna srpska teniserka Sara Grubač, na terenima TK Winner u Beogradu, je sa samo 14 godina osvojila turnir u kategoriji  uzrasta do 18. Sara je do šampionskog pehara došla, igrajući sa starijim devojčicama,  izgubivši samo jedan set, tokom čitavog turnira.  Svoju ubedljivu igru, krunisala je  u finalu,
 rezultatom 6:1, 6:0.

Primajući pobednički pehar Sara je iskoristila priliku da se  zahvali predstavnikuTechnifibre-a za Srbiju, Zdravku Komljenoviću, koji je prepoznao njen talenat još pre dve godine, kao i direktoru TKCZ Bobi Vojinoviću.
 

Već sutradan nakon završetka turnira, zajedno sa svojim trenerom Vladimirom Jovanovićem Sara počinje pripreme za predstojeću sezonu:

- Veoma sam zadovoljan što se zajednički trud isplatio. Smatram, da je Sara Grubač spremna da stupi na medjunarodnu tenisku scenu- kaže mladi stručnjak.

Dušan Vukićević je dete Partizana. Počeo jer da igra tenis sa šest godina, ali je reket uzeo u ruke sasvim slučajno, uz oca i starijeg brata. A onda, baš kao što je to slučaj sa svima koji krenu da se bave ovim sportom, upadnu u “kandže”, ovog lepog atraktivnog sporta i povratka više nema. Pogotovo ne za one koji poseduju vanserijski talenat.

- Već četiri godine radim sa trenerom Markom Đokovićem u Teniskoj Akademiji Green set gde imam izvanredne uslove za rad i napredak. Rođen sam u Beogradu 2. januara 1997. godine. Tenis sam počeo da igram sa 6 god. i sve je to krenulo nekako slučajno. Tata je igrao rekreativno pa smo stariji brat Miloš i ja poželeli da se isprobamo. Roditelji su nas upisali u TK Partizan. Ja sam krenuo uz brata, više usput, jer su smatrali da sam još uvek mali. Prvi učitelj mi je bio Miomir Nešić i uz njega sam zaista zavoleo tenis.

Ubrzo su uvideli da sam talentovan, pa sam sa 9 godina počeo da se takmičim, a istovremeno došli su rezultati, pehari... Dušan je u reprezentaciju zaigrao u dvanaestoj godini, sada igra u konkurenciji do 16, ali mu to nimalo ne smeta da “presvuče” i osamnaestogodišnjake.

-Turnire u Srbiji sve manje igram jer sam fokusiran na Evropske. Osvojio sam zimsko državno do 14 godina, a reprezentativac sam od svoje dvanaeste. Interesantno je spomenuti turnir do 18 godina druge kategorije koji je igran u Beogradu i gde sam se prijavio samo zato što je nastupao i moj stariji brat. Pošto sam imao samo 14 godina nisam bio ni na spisku kvalifikanata pa sam od TSS dobio vajld kartu, i tako sam, na “mala vrata” ušao u kavalifikacije koje sam uspešno prebrodio i obezbedio nastup na glavnom turniru. Na moju veliku radost, ali i iznenađenje, kako moje tako i učesnika turnira, ušao sam u finale i osvojio ga. Inače, ove godine sam igrao dosta evropskih turnira u kategoriji do 16 godina, a u Nikšiću sam igrao finale “šesnaestice”. Trenutno sam 32 na evropskoj rang listi.

Dušan je silovito zakoračio u mlađe kategorije juniorske konkurencije. Sledeće godine nastupiće u starijoj grupi igrača koji imaju do 16 godina.

- Sledeće godine idem u stariju konkurenciju, do 16 godina, ali video sam gde su oni, a gde ja. Ne plašim se, naprotiv, izazovi me inspirišu, tada izvlačim ono najbolje što mogu i znam. Uostalom,  oprobao sam se, i to veoma uspešno, u toj kategoriji.

Dušanu se posrećilo. Prvo je trenirao na Akademiji koju je pokreenuo TS Srbije u “Impuls Holu” na Novom Beogradu. Spremao se za nastupe na turnirima u SAD. Trenutno je na jednoj višoj akademiji.

- Jako mi se dopada što je ove godine od strane TSS organizovano da treniramo svi skupa u “Impuls holu”. Ovo je nešto novo, i mislim da će nam zaista mnogo značiti. Uslovi su odlični i posle Amerike, naravno, vraćam se u TSS akademiju. Veoma sam sretan što sam na Floridi u Bradentonu, na čuvenoj IMG Bollettieri Tennis Academy. Treninzi su naporni, ali jako su korisni i mislim da će mi boravak od mesec i po dana ovde biti jedno veliko iskustvo. Upoznaću nove igrače, najbolje tenisere sveta u mojoj generaciji. Naravno, očekujem da odigram dobro i rasterećeno, da pokažem svoju najbolju igru, a samim tim i uspeh će doći.

Kao i većina mladih tenisera i Dušan ima svoje uzore.

- Pre svih, naravno, Novak Đoković, između ostalog, zato što je Srbin. Volim da gledam njegove mečeve i često se trudim da nešto ”skinem”,. Obraćam pažnju na njegovo kretanje, ima odličnu tehniku, a ove godine je dokazao da mu je ”glava”, savršena što je jako bitno ako ne i najbitnije u tenisu. Voleo bih da ga nasledim ali naravno, i te kako sam svestan koliko je taj put trnovit i težak. Bitna je volja i želja, a ja je imam.

Ima mladi teniser svojih slabijih strana u igri, ali se prepušta trenerima da mu te mane isprave.

- Šta bi trebalo da popravim, za to je merodavan moj trener. Ja samo znam da treba da treniram mnogo više nego sada. Dva sata dnevno je jako malo, a škola oduzima mnogo vremena. Moraće nešto da se menja... Planova ima dosta. Da skratim, želim mnogo pobeda, i da se okušam na ITF turnirima.

Novosađanin Filip Grbić je dečak koji postaje noćna mora za svoje vršnjake, pa i one par godina starije. Ekstra talenat, pravi dragulj i teniser od koga stručnjaci, s pravom, očekuju sjajnu karijeru. Skoro da je nepobediv, pri tome skroman, ali svestan svojih teniskih vrednosti. Izuzetno vaspitan, ali ne i snishodljiv, već sa svojih 14 godina ima u velikoj meri izgrađenu ličnost. I malo neuobičajeno, ne voli da se mnogo priča o njemu, pogotovo ne da se piše. Bilo je potrebno veliko diplomatsko umeće da se privoli na ovaj razgovor. Ne, pogrešno bi bilo protumačiti da je “mali” umislio da je zvezda, da se uobrazio. On samo smatra da je prerano da se o njemu mnogo piše. Ono što želi je da se pokaže na terenu, s reketom u ruci. Rođen 30. juna 1997, počeo je sa pet godina da igra, odnosno u petoj je prvi put uzeo reket u ruke.

- Počeo sam u petoj godini i sve do sada, vezano za tenis je u znaku broja pet. Trenirao sam prvo u TK Vojvodina pet godina, a onda sam prešao u TK Elit, gde sam bio narednih pet godina, odnosno do sada. Prvi trener mi je bio Relja Čakan, isto oko pet godina, a sada sa Aleksandrom Jerinkićem, ponovo pet godina.
Filip je najbolji bio i u kategoriji desetogodišnjaka, a ta “navika” u domaćim okvirima mu je ostala i u starijim uzrastima.

- Bez lažne skromnosti, uvek sam bio prvi na listama, bar kada je reč o domaćoj konkurenciji. Na ETI sam trenutno devetnaesti. Uvek sam bio u 30 najboljih. Sada se spremam za Ameriku. Igraću na tri turnira, “Edie Herr”, “Orange Bowl” i “NIKE junior tour”. Onda se vraćam u Srbiju 25. decembra i igraću na državnom prvenstvu u dvorani.

Dalji planovi za ovog izuzetnog juniora još nisu napravljeni. Treniraće u Beogradu i spremati se za nastavak sezone. S velikim uspehom igrao je i za reprezentaciju Srbije.

- Na evropskom prvenstvu bili smo četvrti, a ja sam u porazu 1:2, dobio svoj singl meč. Volim da igram za reprezentaciju, to je poseban doživljaj. Nekako su osećanja drugačija, veća je odgovornost, pritisak, ali ja volim da igram pod pritiskom.

Filip je, baš kao i svaki dečak, bio impulsivan, često je nasedao na provokacije protivnika, koji su svim silama, pa i nesportskim potezima, pokušavali da dođu do trijumfa.

- Dešavalo se da me provociraju, jer na drugi način ne mogu da me pobede, a ja sam nasedao na te pokušaje. Tako sam uglavnom i gubio mečeve prošle godine. Sada više niko ne može da me isprovocira. Radio sam sa svojim trenerom na tom polju i uspeo sam da sebe nateram da se ne nerviram. I dalje pokušavaju da me izbace iz koncentracije, “ukradu” mi po neki poen, ali nema šanse jer se sada čuvam. Ne nasedam!

A da li i Filip ume da se nekorektno ponaša?

- Ne, ja volim da se nadigravam, da osvajam poene igrom, a ne provokacijama. Ali, kada vidim da je protivnik mnogo bezobrazan , e onda i ja odgovorim na isti način, pokažem zube. Ne volim takve mečeve, ali ponekad je potrebno uzvratiti istom merom, tek toliko da protivnik shvati da ne može nekažnjeno da igra “prljavo”. Kao i svaki teniser i Filip ima neke slabe tačke u svojoj igri.

- Jak sam na forhendu, to mi je najjače oružje, to mi je super udarac. Moram da poradim na bekhendu i na voleju. Levoruk sam, ali nije mi nezgodno da igram ni protiv tenisera koji igraju desnom rukom, niti kada za protivnika imam igrača koji igra kao i ja, levom rukom. Trener mi je levoruk, tako da mi je to prednost, a kako većina tenisera igra desnom, onda sam naučio da igram i protiv dešnjaka tako da ne pravim neku razliku između levorukih i ovih drugih, koji su brojniji, što smatram kao svoj izuzetan kvalitet.

 
Filip trenira u Beogradu po četiri časa, a u Novom Sadu, zbog obaveza, na terenu provodi manje vremena.

- Učenik sam osmog razrena Osnovne škole “Ivan Gundulić” i ove dve nedelje, koliko treniram u Beogradu, provedem po dva časa na terenu pre i dva časa popodne, a kada sam u Novom Sadu, onda treniram po dva časa dnevno. Kada završim osnovnu školu najverovatnije ću upisati srednju u Novom Sadu. Škola se zove “Olimp” i oni imaju puno razumevanja za sportiste. Tamo uglavnom idu svi teniseri iz Novog Sada. Sa nepunih petnaest godina Filip se može pohvaliti da je proputovao celu Evropu.

- Da, skoro celu Evropu sam obišao, mnogo turnira odigrao, a najupečatljiviji je onaj juniorski u Tarbu, kraj Pariza. To je nezvanično prvenstvo sveta za juniore. Sjajna organizacija, tereni, smeštaj za igrače. Fantastično. Definitivno, to je moj turnir. Ne znam, kažu moji stariji drugari da su gren slem turniri nešto posebno. Ja još ne mislim da idem na te turnire. Pa tek mi je 14 godina. Možda za dve – tri godine.Sada ne razmišljam o njima.

Filip je imao zapažene uspehe, a u ovoj godini izdvaja.

- Svakako letnje državno, zatim osvojen Eta turnir druge kategorije u Mariboru, i tri-četiri finala. Samo jednom sam ispao u prvom kolu ove godine. Odigrao sam dvadesetak turnira i uglavnom su plasmani u četvrtfinala, polufinala i finala.

Od opreme talentovani igrači u početku dobijaju samo rekete. Takav je slučaj i sa Filipom.

- Dobijam samo rekete od Babolata, četiri komada. Naravno, moram da ih pazim. Zato nema bacanja reketa. Kada sam ljut na sebe, kada napravim neku glupost, onda stisnem lopticu, nekada stegnem zube i to je sve. Tako isteram onu negativnu energiju.

Filip Grbić je otišao u Ameriku da pobedi. Optimista je iako će za protivnike imati dečake koji su i do dve godine stariji. Ali, ne smeta mu. Voli da se nadmeće i voli da pobeđuje.