Jovana bez mane i straha

Jovana Vuković ima samo jedanaest godina. Malo da bi se za nju sa sigurnošću reklo - ovo je buduća šampionka. Ali, ima mala nešto. Teniskog “štofa” od koga bi mogla da ispadne prelepa teniska priča. A priča počinje, manje više, standardno, po klišeu. Baš zato njena biografija je već počela da se formira. Koliko će biti bogata zavisi samo i jedino od Jelene. Jer, sve ostalo ima. Dobar “pedigre”, jer potiče iz sportske poroidice, ima pobednički mentalitet, samopouzdanje, uporna je i jedina ambicija je da bude najdolja

- Imam skoro 12 godina, rođena sam 16. januara 2000. godine. Počela sam da igram sa četiri i po godine, 2004. u klubu TK San Marko. Trener mi je Dejan Dulić. Sa osam godina sam igrala sa igračicama od deset godina i bila prva, sa deset sam bila prva do 12 godina i sa 11 godina bila sam peta do 14 godina, a sada sam deseta. Mada, nisam sada mnogo igrala u tom uzrastu do 14 godina, ali ih dobijam, izuzev Ivane Jorović i Nikoline Jović.

Jovana je sada član TK Crvena zvezda, a trenira na Banjici preko leta. Kada su u pitanju kondicioni treninzi Jovana je na Karaburmi gde na terenima Crvene zvezde radi na snazi i izdržljivosti, sparinguje. I dalje radi sa svojim trenerom Dulićem.

Iako mlada, igrala je i van zemlje i stekla, već sada, zavidno igračko iskustvo. I ne samo da je igrala, već je turnire i osvajala.

- Prošle godine sam igrala na Smrikva turniru u Hrvatskoj, tačnije Bolu na Braču. Bila sam 2009. finalista, sledeće godine sam osvojila Bol, a nastupala sam i na turnirima u Sloveniji, Francuskoj...U Prokuplju, ove godine na Eta turniru do 12 godina bila sam pobednik. Igrala sam još i u Turskoj za reprezentaciju i sve sam svoje mečeve dobila.

Da bi postizala takve uspehe, koji su već sada respektibilni, Jovana trenira oko desetak sati nedeljno. - Treniram leti dva puta dnevno, ukupno desetak sati samo tenis, plus kondicioni treninzi tri do četiri sata nedeljno. Sada treniram malo više zbog nastupa u Americi. Dobila smo specijalan poziv od organizatora “NIKE masters” turnira u Sent Pertolusi. To je oko 200 km daleko od Majamija. Neko od skauta video me je na Korzici, kada sam igrala za reprezentaciju, svidela sam im se, očigledno i pozivnica je, neočekivano, stigla, iako nisam igrala kvalifikacioni turnir u Novom Sadu. Naravno, volela bih da osvojim taj turnir, kada sam već pozvana i da opravdan poziv.

A kada je već tamo, u Americi, Jovana se prijavila i za “Orange Bowl”, jedan od najprestižnijih teniskih turnira na svetu za juniore. Za sada ima ugovor s Vilsonom za rekete i još ponešto.

- Sa osam godina imala sam nacionalno sponzorstvo, a od 10 godina sam dobila internacionalno sponzorstvo od Vilsona. Pet reketa godišnje i neograničene količine ostale opreme (žice, gripove, torbe...). Ostalo kupujemo, ali ima izgleda da “NIKE” uskoči sa opremom. Verovatno ću potpisati neki ugovor sada, dok budem u Americi.

Jovana je učenica osnovne škole “Jelena Ćetković”, razredna je Danijela Ljubić. Za sada školu i tenis usklađuje uspešno, čak veoma uspešno.

- Učenik sam šestog razreda i za sada nemam nekih problema. Odlična sam učenica, imam sve petice. Volim školu, volim i tenis. Za sada nemam problema, mada, moram da priznam da imam malo slobodnog vremena. Ali, ne žalim se. Stižem.

I kao većina mladih tenisera i teniserki, i Jovana ima svoje uzore.

-Kim Klajsters mi je uzor i omiljena teniserka. Nju volim da gledam. Volim i Noleta (Đoković), ali mi je Kim prirasla za srce. Ali, ne kopiram nikoga. Trener je zadužen za to da mi ispravi neke greške, ili ukaže na udarce koji su mi slabiji. Ja moram još da poradim na volejima, drajvovima i smeču, ostalo je dobro.

Jovana nije imuna na reakcije, kada joj baš sve ne ide kako je zamislila u toku meča. Stoga ima trenutaka kada odreaguje.

- Uglavnom okrenem leđa protivnici i “popričam” sama sa sobom, kažem sebi šta i kako da igram i onda nastavim. Često je to dovoljno. Ali, ponekad se baš izderem na sebe, izbacim svu nagomilanu negativnu energiju. I lakše mi je posle toga.

Dešava se da Jovanu, i to često, protivnice u nemoći provociraju. Da li zato što je često najmlađa i igra protiv starijih i iskusnijih teniserki, tek, Jovana je često na udaru ne baš teniskih postupaka svojih rivalki.

-Uglavnom ne igram sa svojim vršnjakinjama i to je, izgleda, problem, ali njihov. Polako uspevam da savladam svoje emocije. Ponekad to nije baš lako, ali shvatam da je i to deo igre. Doduše, ne moje igre, već mojih rivalki.

Što se tiče planova za narednu godinu, ona su veoma ambiciozna. Jovana će se uglavnom bazirati na Eta turnire od 12 i 14 godina.

-Program i plan rada za sledeću godinu baziraćemo na Eta turnire kako bismo sakupili što više bodova. Važno je da na kraju 2013. godine uđem u prvih deset. Znam svoje rivalke, znam koliko vrede. Među najopasnijima su Rumunka Roska, zna sve da igra, zatim Anastasija Mikljeva (Ruskinja koja živi u Škotskoj), pa jedna Italijanka Deana Kapagrosa, Engleskinja Keti Svon, Sofija Zuk, Ruskinja...To su, otrilike devojčice koje će biti najozbiljnije protivnice. Tu je i naša Nataliju Popović iz Čačka...

Lepo je razgovarati sa Jovanom. Skromna je, pomalo suzdržana, ali kada se “otvori” onda je veoma zahvalan sagovornik. Ali, svoju pravu priču zna da ispriča, i to perfektno, na terenu, s reketom u ruci.