Ani Vangelova iz Beograda napada WTA

Mlada bugarska teniserka Ani Vangelova više od godinu dana je stanovnik Beograda, gde se sprema za pohod na WTA listu. Trenira svakodnevno u Teniskoj akademiji TS Srbije na terenima u “Impuls holu” pod budnim okom vrsnog stručnjaka i trenera Igora Flege. Radi naporno, dva puta po dva sata dnevno, plus kondicione pripreme koje obavlja pod nadzorom Zorana Grbovića. Jezik sličan, brzo ga je savladala.

 
- Došla sam u Beograd s mamom, jer u Bugarskoj baš nemam ovako dobre uslove za rad. Rekli su mi da se ovde dobro radi, i kondicija i tenis, i eto me. Prezadovoljna sam, zaljubljena u Beograd, a čini mi se da ću , zahvaljujući ovom i ovakvom radu uskoro, krenuti intenzivnije s turnirima, prvo za 10.000 dolara, a ako uspem, a to podrazumeva dobre plasmane i napredak na WTA listi, onda ću preći i na one ozbiljnije “dvadesetpetice”, odnosno turnire čiji je nagradni fond 25.000 dolara i gde se dobija više bodova, a to znači i brže napredovanje na WTA listi.

Ani je, inače, kćerka bugarskog šampiona u rvanju, nosioca zlatnih medalja sa evropskih, svetskih prvenstava i Olimpijskih igara. Od majke balerine je nasledila gracioznost.

- Ne znam tačno gde je tata osvajao medalje, olimpijska je, valjda, u Seulu...Moj otac je prijatelj s Bobom Živojinovićem i on je sve dogovorio sa predsednikom TS Srbije i evo, obrela sam se u Beogradu, postala stanovnik glavnog grada Srbije. Uslovi su ovde fantastični, osećam se izvanredno i što je najvažnije, napredujem.

Ani je levoruka, visoka je, vižljasta, potseća građom na Venus Vilijams. A Amerikanka je i inače najviše uticala na opredeljenje mlade igračice da počne da igra tenis.

- Do dvanaeste godine sam se bavila plivanjem, malo tekwondo, ništa ozbiljno. A onda sam gledajući televizijske prenose tenisa odjednom odlučila da ću se tim sportom baviti ozbiljno. Upravo su mi se sestre Venus dopale, na neki način su mi postale uzor i rekla sam tati da hoću da treniram tenis.

Do sada nije ozbiljnije nastupala na turnirima, onako sporadično, bez kontinuiteta. Možda nedostatak samopouzdanja, jer, počela je relativno kasno da se bavi “belim sportom”.

- Nisam ja toliko gorda i ponosna da ne mogu da podnesem poraz, ali nisam želela da nastupam na juniorskim turnirima jer sam uvek tehnički zaostajala za mojim vršnjakinjama. Ipak, kada neko krene sa sedam-osam godina, pa i ranije, onda je jasno da imaju veliku prednost. Mnogi su mi govorili da sam kasno počela, da nemam šta da tražim u tenisu. A ja sam se, onda, zainatila i rekla sebi da ću, uprkos svima uspeti. Taj inat sam nasledila od tate. Sada se ta prednost istopila, igrala sam ITF turnire, malo, ali dovoljno da stignem u petsto.
Sada sam u istoj ravni sa mojim vršnjakinjama i zato sam odlučila da od ove godine nastupam na turnirima. Prvo ću ovde u Srbiji i okolnim državama, da vidim gde sam i koliko mogu.

Ani smatra da je njena velika prednost što je levoruka, ali, kuriozitet je što su i njoj levoruke protivnice problem kada igra protiv njih.

- To je zato što uglavnom igram protiv teniserki koje su desnoruke. Iz istog razloga što sam takvim igračicama ja neugodan rival, tako kada se namerim na levoruku protivnici imam problema.
 
Koji su bugarskoj teniserki aduti u igri ni ona sama ne zna baš pouzdano. Trudi se da tehnički nema “rupe” u igri i nastoji da joj svaki udarac bude podjednako uspešan.

- Shvatila sam da je, zapravo, najveći adut u igri glava, odnosno psiha. Tu nastojim da budem jaka. Ja svaki poen odigram kao da se radi o poenu za milion dolara. Za svaki poen dajem sve od sebe. Moraš da umreš da bi nadigrao protivnika. Sve je u glavi, to je činjenica. Radim dosta na psihi. Desi mi se ponekad da na treninzima igram jako, skoro bez greške, a onda na meču sve krene naopako. A onda, desi mi se da loše treniram, da sama sebe iznerviram, a na meču ide sve pod konac, igram sjajno, služe me svi udarci...Ma, tenis je čudo.

Pre nego što je počela da trenira u “Impuls holu” Ani je radila na terenima TK “Agrimes” gde je i počela da sarađuje sa kondicionim trenerom Zoranom Grbovićem.

- Fantastično sarađujem sa Zoranom. On mi je kao otac. I sada sam na “Agrimesu”, ali ovde su, trenutno, uslovi za rad najbolji. A meni je sada jako važno da se dobro pripremim jer upravo odlazim u Antaliju gde ću igrati na tri turnira od 10.000 dolara. Za dalje planove nisam sigurna kako će se realizovati. Postoji mogućnost da u Antaliji ostanem i da nastavim na još par turnira, a možda se vratim u Beograd, gde ću nastaviti s pripremama za narednu sezonu. Videćemo.

Ani je našla nove prijatelje u Beogradu, lepo joj je, mada od treninga nema baš mnogo vremena za izlaske.

- Ovde u Beogradu su divni ljudi,. Što se tiče društva, ovde smo zajedno na treninzima, a znamo se i sa turnira. Družim se sa Ivanom (Jorović), Tamarom (Čurović), Viktorom (Živojinović)... ali nemam baš mnogo slobodnog vremena. Ovde sam našla neku toplinu, to me drži ovde i u tenisu. Naporan je sport, ali ako je okruženje lepo, a meni je mnogo lepo, onda ništa nije teško i pravo mi je zadovoljstvo da treniram ovde u “Impuls holu” - poručila je Ani Vangelova.