Dragana Zarić Martinov – žena heroj i Fed kup rekorder!

Datum objave: 01.08.2019. // Kategorija: FED cup i DAVIS cup
Lavica! Od prve lopte do dana današnjeg nije odustala od sopstvenog recepta života koji uključuje i profesiju u koju je uložila svaku poru sebe i ispisala priču čija fabula može biti nauk svim dolazećim generacijama i dokaz da rad, hrabrost, posvećenost, upornost i skromnost su put kojim treba ići i koji donosi nesalomiv temelj dobrog, lepog i poštenog života. 
Da, naša Dragana Zarić-Martinov je žena hrabrost, žena borac, žena laf! Iza nje nije stajala „garda“ stručnjaka koji su je vodili ka teniskim visinama. Teniski je odrasla i takmičila se u teškim vremenima koja je nisu pokolebala, koja je nisu navela da odustane od svog životnog cilja i sna. Dostojanstveno, uz moktrpan rad koračala je tenskim stazama i nikad nije stala. Lavica je i dalje u teniskom pogonu i nastavlja istim tempom i žarom kao i do sada, kao i u vreme kada je bila Fed kup reprezentativka naše zemlje za koju je igrala 11 godina, odigrala 37 susreta i 52 meča po čemu je apsolutni rekorder. 
 
Za 11 godina profi karijere nikada nije rekla NE reprezentaciji, bila je i šampion Jugoslavije, a svoje prve teniske korake, učila je u Vršcu, u gradu u kome je i rođena. 
Dragana je svoju profesionalnu karijeru započela 1994. a već 1995. godine je
osvojila prvu ITF titulu, na turniru u Nikoziji na Kipru. Prve WTA kvalifikacije odigrala je 1998. godine na Istanbul kupu, nakog čega dolazi gotovo bezizalazan period u kome bi 99 posto igrača odustalo i krenulo nekim drugim putem, ali ne i lavica Dragana. Posle duže pauze, ne učestvovanja na značajnijim turnirima i odluke da se ne predaje, bez sponzora i druge podrške, 2000. godine Dragana odlazi u Englesku da
učestvuje na tri niže rangirana turnira, što je, ispostavilo se, bio pravi potez i sjajan povratak na teniske terene. Uspela je da osvoji turnir u Hatfildu, a na druga dva je došla do finala, što je značilo povratak u život teniskog profesionalca. Iste godine igrala je i kvalifikacije gren slema na Otvorenom prvenstvu Australije, a u samom finišu sezone iz kvalifikacija stiže do profi titule na Kardifu. Taj trofej doneo je Ziletu (nadimak naše reprezentativke po kome je zna ceo teniski svet) 157. mesto na WTA listi u singlu, a četvrtfinale Vimbldona u dublu koje je odigrala 2001. u paru sa Slovenkom Majom Matevžić doneo je i rang karijere u dublu – 82. mesto na svetu. 
Odigrala je Dragana i četvrtfinale dubla na Rolan Garosu, kao i WTA finale u Budimpešti. U Fed kupu je ostavila neizbrisiv pečat, a jedan od rekorda je i šest pobeda u dublu bez poraza koje je ostvarila u paru sa koleginicom Katarinom Mišić. U nacionalnom dresu ostvarila je 33 pobede (18 u singlu i 15 u dublu). Njena odanost i posvećenost nacionalnom dresu se i danas prepričava u teniskim krugovima naše zemlje. 
 
1. Igrala si u FED kup reprezentaciji dugo godina, bila član Fed kup tima koji se izborio za put i grupu koja je vodila ka plasmanu u Svetsku grupu. Kako sada, sa ove vremenske distance, gledaš na te uspehe?
„Sada kada se osvrnem na to vreme i pogledam kako se živelo mogu da zaključim da je bilo dosta teško. Morali smo da putujemo dosta dugo, a što je veoma iscrpljujuće, ali svakako smo postizali rezultate koji su po mom mišljenju dosta  izvanredni“.
 
2. Bila si profesionalac, šta ti je nedostajalo da postigneš jos bolje rezultate?
„Dobar sponzor koji bi finansirao moj tim. Sve rezultate što sam postigla postigla sam sama bez trenera i finansijke pomoći“.
3. Koliko je važan faktor imati jake sponzore?
„Sponzori su veoma bitni u svetu sporta, pogotovo sad bez jakog sponzora teško je uspeti. Sa njima bi imali velike pogodnosti i mogućnosti koje mi kao samostalni igrači nismo imali“.
 
4. Bila si igrač, sada si trener. Da li radiš drugačije od svojih trenera, koliko si u svoj rad ubacila inovacije koje su ti nedostajale da svoju karijeru učiniš boljom?
„Svaki trener ima drugačiju tehniku i mislim da se svi razlikujemo na neki unikatan način. Ja lično svakog treninga ubacim nešto novo, bila to nova vežba,novi način zagrevanja. Biću u potpunosti iskrena i reći ću da bi mi te inovacije pomogle, ali ne toliko da budem profesionalac jer kao što sam i rekla ima dosta drugih faktora koji su mi nedostajali da budem na vrhu“.
5. Šta je to što mladi talenti mora da imaju da bi uspeli u tenisu?
„Pa pre svega motivaciju za rad, požrtvovanje i dosta strpljenja da bi postigli rezultate kakve žele. Naravno pored sebe treba imati tim koji bi vodio računa o svemu kao i dosta podrške“.
6. Radila si jedno vreme kao trener u Srbiji, sada si sa porodicom u Abu Dabiju gde radiš u teniskoj akademiji. Koliko je to naporno kada se uzme u obzir klima, drugi mentalitet, stil života?
„U Srbiji mi je bilo mnogo teže raditi jer pogotovo roditelji žele da njihova deca budu najbolja i na samom vrhu, a u suštini ne poznaju sport i cilj sporta. U Abu Dabiju u tom smislu je mnogo lakše jer roditelji vode decu na trening da bi uživala i bavila se sportom. Što se tiče klime ume da bude jako teško raditi na visokoj temperaturi, ali vremenom se naviknete i na to“.
7. Da li među mladim teniserima koji su na tvojoj akademiji ima i domaćih klinaca. Koliko je veliki interes za tenis u Abu Dabiju, ili se sve svodi na svetski poznati ATP egzibiconi turnir. 
„U Abu Dabiju ima vrlo malo naših klinaca. Interesovanje je veliko, pogotovo za rekreativni tenis i za odrasle i za mlade. Što se tiče turnira, ljudi dolaze da uživaju gledajući svetske igrače“.
8. Verovatno da posetioci tvoje akademije nemaju problem sa finansijama. To je jedna od najbogatijih zemalja u svetu.
„Da, tamo nije problem priuštiti časove tenisa“.
9. Kako izgleda jedan dan na Akademiji?
„Akademije u Emiratima nisu iste kao u Americi ili Evropi. Tamo sva deca ujutru idu u školu i popodne imaju časove. Ujutru uglavnom se igra sa rekreativcima. Akademije nisu bazirane na takmičarskom nivou, više su deca orijentisana da putem tenisa odu na dobar fakultet“.
10. Kako izgleda jedan tvoj radni dan na Akademiji?
„Jedan moj radni dan na akademiji je veoma zahtevan. Sve zavisi od temperature ili koliko časova imam tog dana, ali svakako da uživam u svom poslu teniskog trenera i rada sa decom i odraslima koji su zaista zainteresovani za tenis. Nije mi teško da radim ako vidim da su moji učenici stvarno požrtvovani i voljni da treniraju i nauče nešto novo o tenisu od mene i mojih kolega“.
11. Najzad, kakav je život u Abu Dabiju?
„U poređenju sa poznatijim gradovima, kao što je Dubaji, dosta je mirnije. Dubaji je grad zabave i likusuza dok je Abu Dabi dosta mirniji. Lično ga preferiram zato što nikad nisam volela gužvu i buku. Ovde ima uvek nešto novo da se vidi i doživi i to čini Abu Dabi unikatnim“.
 
12. Može li neko sa ovih naših prostora da dođe u vašu akademiju i koliko bi to nekog našeg talentovanog mladog tenisera koštalo?
„Naravno da može, akademija je uvek otvorena za svakog, ali obzirom da znam kakvo je stanje na Balkanu mislim da bi to za roditelje deteta koje bi želelo da se teniski kali kod nas bilo dosta skupo.
 
13. Da li pratiš dešavanja u našem tenisu?
„Naš tenis se godinama menjao i nije ono što je nekada bio. Od naših tenisera pratim samo Đokovića, ali ne onoliko često koliko bih trebala jer sam prepuna obaveza“.
 
Lična karta
Datum i mesto rođenja:
1. avgust 1977, Vršac
Profesionalac od 1994. godine
Najbolja WTA pozicija: 157. (2001) u singlu, i 82. (2002) u dublu