Sa teniskog terena u večnost! Tako odlaze veliki i do kraja životnom pozivu posvećeni. Njegov život bio je obojen tenisom, reketom, terenom i malom žutom loptom. Prešao je sve teniske staze, od igrača, reprezentativca, trenera do istaknutog teniskog radnika koji je sebe utkao u istoriju srpskog i beogradskog “belog sporta”. Do poslednjeg daha živeo je i voleo sport tenis, a svedok tome su i njegovi sinovi koje je takođe od malih nogu naučio šta je to tenis i kako je voleti taj sport bezgranično.

Iskustvo, posvećenost, ljubav Dragana Savića prema tenisu ostaće večno zapisana, kao i sve ono što je on utkao u ovaj sport na našim prostorima. Napustio nas je iznenada 9. decembra 2025.

Dragan Savić (rođen 10. maja 1952.) ime je koje zauzima posebno mesto u istoriji jugoslovenskog i srpskog tenisa. Kao igrač, dostigao je najbolji ATP rang na 282. mestu i bio član Dejvis Kup reprezentacije Jugoslavije, što potvrđuje njegovu vrednost na međunarodnoj sceni.

Dragan Savić bio je i teniser (TK Crvena zvezda) i fudbaler na terenima OFK Beograda i igralištu Poštara, ali je prevagnula ljubav ka “belom sportu”. Šampion Jugoslavije u singlu 1977. i čak šest puta u igri parova. Prve tajne „belog sporta” dobio je od trenera Mikija Radojičića, ali za uspehe u karijeri Dragana Savića najzaslužniji je svakako Ljubiša Jovanović Čolan. Uzor mu je bio Željko Franulović, teniser koji je u Draganovo vreme bio u Top 10 na svetu. Prvi se na liste najboljih jugoslovenskih tenisera iz TK Crvene zvezde vratio upravo Dragan Savić, čije je ime krupnim slovima zapisano u istoriji ovog kluba. Na rang listama je bio na prvom mestu od 1975. do 1979. godine. Šampion države u seniorskoj konkurenciji postao je 1977. godine kada je u finalu pobedio Zoltana Ilina sa 6:4, 6:3, 6:1, i čak šest puta u konkurenciji dublova: Savić i Košak 1971. i 1973, Savić i Kostić 1974. i 1975, Savić i Živojinović 1979. i 1982.

Za Dejvis kup reprezentaciju Jugoslavije debitovao je 1978 godine, u meču protiv Maroka u Kazablanci, i to veoma uspešno. Ostvario je obe pobede u singlu, ali i u dublu sa Zoltanom Ilinom. Sa klupskim kolegom Slobodanom Živojinovićem odigrao je meč dubla u Dejvis kupu protiv Izraela u Skoplju (13. jun 1981), ali su izgubili meč u tri seta.

Nakon završetka takmičarske karijere, Savić se posvetio trenerskom radu i ostvario izuzetne rezultate. Bio je trener Slobodana Živojinovića (ATP #19 u singlu), Nenada Zimonjića (svetski broj 1 u dublu i višestruki grend slem šampion), kao i Davida Savića (ATP #363 u singlu i #193 u dublu).

Decenije je proveo na teniskim terenima kao trener, gde je za pozive igrača, a zatim i trenera kalio i sopstvene sinove Marka i Davida. Pod dirigentskom palicom Dragana Savića stasali su mnogi sjajni teniseri i teniserke. Savić je takođe bio trener Teniskog kluba Crvena Zvezda, sa kojim je dao ogroman doprinos razvoju domaće scene i afirmaciji brojnih mladih talenata. Ostaće upmćen kao jedna od vodećih karika u rađanju modernog srpskog tenisa.

Neizbrisiv trag u srpskom tenisu ostaće upamćen i po radu u Plejer-zon akademiji.

Saučestvujemo u bolu porodice Savić. Vreme i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.