Violeta Janković

Datum objave: 30.06.2011. // Kategorija: Vesti

violeta

"Ne priznajem neuspeh“

Violeta Janković živi i trenira u Valjevu. Za sada je samo teniserka koja obećava, ali njena ambicija je daleko veća. Želi da uspe. Ništa čudno, kako za godine koje ima, a ima 16, već i zbog činjenice da je takva osoba. Ne priznaje neuspeh, ne voli da gubi i u svakom trenutku joj je pred očima samo jedan cilj - da što bolje igra i da napreduje. I da zgrabi svoju šansu.
- U Valjevu mi je najveći problem što nemam adekvatne sparing partnere. To je, na žalost, van moje kontrole. I to me, svesna sam toga, usporava u onome što želim, hoću i mogu - ističe Violeta.- Radim s trenerom Božom Matićem u TK Metalac i za sada to nekako funkcioniše.
A šta bi Violeta želela kada je u pitanju dalji rad i treninzi.
- Želela bih da odem u neku neku tenisku akademiju. Tamo, bar sam čula priče, uslovi za rad, a samim tim i napredovanje, su daleko bolji. Radi se kvalitetnije, ima više terena, trenera, sparing partnera. Ne znam, videćemo, ali to je moja želja. Mislim da bih tako još unapredila svoju igru.
A Violetina igra zasniva se na kretanjui. Brza je i, što kažu, sve stiže.
- Da, s obzirom da sam niska, brza sam i razletim se po terenu. Tako nadoknadim taj relativni hendikep što sam niska. Ali, imam 16 godina i nadam se da ću dobiti još koji santimetar. Moj omiljeni, i svakako najjači udarac, je bekhend. Volim da igram taj udarac i dobro mi ide. Ma, ni forhend ne zaostaje mnogo, mada, moraću da poradim na njemu, da mi i on bude dovoljno jak. Naravno, da nisam još zadovoljna tehnikom, ima tu mesta za napredovanje, rad.
Violeta je sa 16 godina osvojila državno prvenstvo u svom uzrastu i nedostaje joj još rada.
- Treniram po dva sata pre i popodne, ali smatram da moram još. Koliko? Ne znam, ali prosto osećam potrebu da još više vremena posvetim treninzima. Školu pohadjam vanredno, jer, jednostavno, nemam vremena da redovno odlazim na časove.A izostajanje s časova se ne toleriše, bar ne u toj meri koliko je meni potrebno da bih zadovoljila taj minimum teniskog učenja i rada. Pokušala sam da uklopim školu i tenis, ali, jednostavno nije išlo. Stoga sam se odlučila da školu završavam vanredno. Malo mi nedostaje ono vreme provedeno u školi sa svojim vršnjacima, ali šta se može. Nešto se mora žrtvovati.
Violeta je, u odnosu na svoje teniske vršnjake, počela relativno kasno da igra.
- Uzela sam reket sa deset i po godina. I jeste i nije kasno. Eto, stigla sam svoje vršnjakinje. Ostaću u juniorskom tenisu još sledeće godine, a kada napunim sedamnaest polako ću početi da igram WTA turnire. Sada mi je velika želja da odem na neki gren slem. Do sada nisam bila učesnik, ali se nadam da ću sledeće godine, makar na ova dva bliže nama, u Evropi, a to su Rolan Garos i Vimbldon.
Violeta igra s Head reketima koje dobija od ove firme.
- Da, to su reketi s kojima igram. Dobijam šest godišnje, plus, bonus u zavisnosti od uspeha. Zadovoljna sam, a nadam se da će i ta vrsta pomoći biti značajnija i pratiće moje uspehe. Standardno pitanje o uzorima? Interesantno, možda, ali ja ne volim muški tenis i, pravo da vam kažem i ne gledam ga. Volim da gledam Anu Ivanović i Viktoriju Azarenku. Ne mislim da ih kopiram, i jedna i druga su mnogo više od mene, već, jednostavno, hajde da to tako kažem, navijam za njih.
Cilj Violetin je da do kraja godine uđe u Top 100.
- To mi je cilj. Stoga ću do kraja ove i naredne godine insistirati na juniorskim turnirima. Možda, to još nisam čvrsto odlučila, nastupiću i ne nekom WTA turniru u Srbiji, ali, kažem, moje ambicije su vezane za napredovanje na juniorskoj listi. Imam vremena, tek mi je šesnaest, imam želju, pa, videćemo.
Violeta ostavlja utisak da sve što kaže može da ostvari. Samouverena, taman koliko je potrebno, ambiciozna koliko joj dozvoljavaju godine, vredna i, nadasve, posvećena tenisu. Obećava.