Srbija protiv Amerike u Nišu, selektor Zimonjić završio karijeru Dejvis kup igrača

Meč prvog kola Svetske grupe Dejvis kupa 2018. između Srbije i Amerike biće odigran od 02. do 04. februara 2018. godine u Nišu u hali Čair. 

Srbija, kao domaćin izrazila je želju da ovaj susret bude odigran u Nišu, a definitivnu odluku o tome doneo je ITF (Međunarodna teniska Federacija) koja je vlasnik Dejvis kup takmičenja.

Godinu 2018. NIS Dejvis kup selekcija Srbije počinje kao i 2017: kao domaćini, u Nišu, samo ovaj put na šljaci i protiv selekcije Amerike.

„Niš je uvek bio sjajan domaćin i imali smo veliku podršku publike. Dve pobede smo ostvarili u Nišu  (protiv Švedske i Rusije), nadamo se da ćemo nastaviti sa uspešnim nizom. Šljaka je podloga koja najviše odgovara našem timu u odnosu na američke igrače koji bolje rezultate imaju na tvrdim i bržim podlogama“ – objašnjava selektor NIS Dejvis kup tima Srbije Nenad Zimonjić.

 

Dve svetske sile u dve godine su gosti Srbije, Niša i Dejvis kup tima Srbije, ove Rusija, sledeće Amerika. Ipak teniski gledano radi se o dva potpuno različita tima, kada sagledamo snage kojima raspolažu na terenu. Rusija ima dobar i mlad tim, ali ipak ne kao Amerika koja ima igrače u samom vrhu. Šta selektor Zimonjić kaže o snazi Američkog tima, gde nam preti najveća opasnost, gde vidi našu prednost u ovom meču...

 

„Izvukli smo jednog od najtežih protivnika za prvo kolo, s obzirom da smo nosioci. Američki tim je izuzetno jak, predvodiće ga Džek Sok koji igra na završnom Mastersu, tu je Sem Kveri koji je ove godine igrao sjajno na Gren slemovima, bio je jako blizu da se i sam kvalifikuje na završni tunir u Londonu. Tu su i Stivi Džonson, Džon Izner. Imaju i odlične kombinacije za dubl tim. Videćemo u kom sastavu će doći obzirom da se od sledeće godine uvodi  novo pravilo da svaka reprezentacija može da prijavi pet igrača na koje će moći da računa u Svetskoj grupi Dejvis kupa“.

 

Setimo se 2010. Godine. I tada je Srbija igrala prvi meč protiv Amerike, kod kuće, na šljaci i na kraju godine ušla u istoriju, osvojila salataru. Da li je moguće ponoviti tu zlatnu 2010. baš u 2018? Da li već sada selektor Zimonjić ima koncept tima koji će se takmičiti i boriti u 2018. obzirom na brojne povrede i otkaze takmičenja i ranog završetka sezona naših igrača u ovoj godini? 

 

„Sjajna je stvar što je Filip Krajinović proigrao na kraju sezone i što je ostvario izuzetno velike pobede naročito nad Sem Kverijem i Džonom Iznerom. U tesnom meču izgubio je finale od Džek Soka. Dušan Lajović je dosta napredovao ove sezone, bez obzira na trenutni plasman i on je pobedjivao Soka na šljaci.  Sa druge strane Viktor je isto tako bio bolji od Soka, doduše ne na šljaci, svakako će biti izuzetno važno da svi naši igrači budu zdravi  i da budemo u najjačem sastavu. Sigurno će dosta zavisiti od toga kako će početi sezona s obzirom da Novak treba da se vrati na teren posle duže pauze i povrede, a opet zavisi kako će naši ostali igrači igrati na Australian Openu i koliko ćemo imati vremena za adaptaciju na šljaku i pripremu za veoma važan meč. Svakako je šljaka podloga koja nama više odgovara na kojoj smo svi odrasli. Što se sastava tiče pored Novaka, Viktora, Filipa, Ducija, tu je i Đere koji je imao sjajnu sezonu, postigao najbolje rezultate na šljaci i prvi put debitovao u Dejvis kupu ove godine protiv Francuske u polufinalu. Milojević je imao dobru sezonu i napredovao na rang listi, Kecmanović je odlične rezultate postigao u  prvoj godini igranja na profesionalnim turnirima. Pored njih, kandidati za reprezentativni tim biće Peđa Krstin, Danilo Petrović, Miljan Zekić, Marko Tepavac. Nadam se da će se i Janko oporaviti i priključiti  timu“.

 

Nenad Zimonjić ostaje na funkciji selektora, ali ne i igrača. Nakon 23 godine takmičenja u Dejvis kupu, odigrana 73 meča, 55 susreta, zabeležene 43 pobede, trofejni as i rekorder našeg reprezentativnog tenisa, rešio je da se povuče kao igrač našeg najboljeg nacionalnog tima. Zbog čega je doneo odluku o povlaćenju sad iako i dalje beleži sjajne partije na ATP turu gde zauzima 36. mesto i koliko mu znači Dejvis Kup i sve ono što je doživeo u nacionalnom dresu?

 

„Što se mene tiče, kao što sam najavio na početku sezone, da će mi ovo biti poslednja sezona igranja za Dejvis kup reprezentaciju. Ove godine sam prihvatio da budem selektor igrač i nadao sam se da ćemo uspeti da dođemo do još jedne salatare i da se tako oprostim. Na žalost nismo bili u punom sastavu, Novak je bio povređen, Janko je bio povređen, Viktor je isto imao problema i nismo učestvovali u najjačem sastavu protiv Fraancuza. Ali opet, ne mogu da žalim za reprezentatvnom karijerom koju sam imao u reprezentaciji jos od 1995. godine kad su nam ukinute sankcije koje su trajale od ’92 do ’95. godine. Imao sam prilike da učestvujem na svim takmičenjima vezano za reprezentaciju, osvojili smo dva Svetska prvenstva u Dizeldorfu, osvajači smo Dejvis kupa, finalisti Dejvis kupa, imali smo puno interesantnih i lepih mečeva kod kuće pred našom publikom, za mene je naravno uvek bila velika čast i  zadovoljstvo predstavljati svoju zemlju i pomoći timu da dođe do što boljih rezultata i  većeg broja pobeda. Kao što sam rekao imao sam prilike da igram od najnižeg nivoa u Dejvis kupu, to je treća ili četvrta grupa Evro-afričke zone, pa sve do osvajanja salatare, što je mislim izuzetno veliki uspeh za našu zemlju. Imao sam prilike da igram sa 4-5 različitih generacija zajedno u reprzentaciji. Od svog prvog nastupa za reprezentaciju ’95. propustio sam samo dva susreta. Imam izuzetno puno lepih uspomena svih ovih godina, a isto tako i teških trenutaka koje smo zajedno delili sa našim narodom i vernim navijačima. Njihova podrška nam je uvek puno značila, kako kod kuće tako i na gostovanjima u drugim zemljama širom sveta.  Ipak je izuzetno naporno na ovom nivou biti selektor i igrač, sedeti na klupi prvog dana na dva singl meča koji se igraju na tri dobijena seta i posle toga da igram,  izuzetno je teško. Ove godine sam uspeo da pobedim sa Viktorom u dublu protiv Rusije i Španije, bila su to izuzetno naporna dva dana u oba sustreta za mene. Nije lako izdržati sve to, naročito sada u 41. godini. Procenio sam da ću najviše moći da pomognem timu kao selektor. Vreme je da još igrača dobije šansu da igra za reprezentaciju. Dobro je novo pravilo ITF-a za sledeću godinu, po kom će biti pet igrača u timu i svaki od njih će moći da igra“ – objašnjava selektor Nenad i nastavlja:

„Svakako najlepša uspomena je osvajanje Dejvis kupa 2010. Time smo postali prvaci sveta, a doček koji smo imali isped Skupštine grada je stvarno nešto što svaki sportista želi, priželjkuje i nada se da će uspeti . Mi smo ostvarili za nas mnogo veliki uspeh i imali tu privilegiju da podelimo to sa našim navijačima. Radi se o tome da smo imali sreće da oba finala igramo kod kuće, pred domaćom publikom, što je velika stvar.  Koliko je značilo nama igračima verujem da je i publici bilo lepo da nas bodre i zajedno sa nama proslave ovako veliki uspeh reprezentacije“ – zaključio je selektor Dejvis kup tima Srbije Nenad Zimonjić.