Najbolja juniorka Srbije Lola Radivojević: “Rad, rad i samo rad i sve zbog dana kada ću obući dres Srbije”

Lola Radivojević je šampion posebnog kova. Vredna, vedra, hrabra, ambiciozna, fajter, takmičar pre svega, devojčica koja hrabro korača ka svom cilju. Poput pčelice radilice, mirna i radna, posvećena je pozivu koji je izabrala, od samih takmičarskih početaka nametnula se kao jedan od najozbiljnijih i najnezgodnijih takmičara za protivnike gde god se pojavi u žrebu, što dokazuju i brojni trofeji u njenoj kolekciji, među kojima i trofeji namenjeni šampionu države.  Iz godine u godinu Radivojevićeva ide uzlaznom putanjom, a njen raskošni talenat konstantno dobija na potvrdi i da je vanserijski. Start kalendarske 2021. za najbolju juniorku Srbije Lolu Radivojević značio je proslavu 16 rođendana, ali i najbolji plasman na ITF juniorskoj listi sveta gde je obezbedila 79. poziciju i jedina je predstavnica Srbije među top 100 juniorki sveta.  

Mali broj teniskih pregalaca može se pohvaliti da mu je sezona 2020. bila pozitivnog ishoda, da mu je donela lepe i uspešne trenutke u karijeri. Ipak ima i onih koji su se uhvatili u koštac i sa tim što se pola sezone bilo na pauzi, čekajući da takmičenja ponovo krenu nakon prvog talasa virusa korona koji je paralisao ceo svet. Lola je među tim herojima koji su uspeli da pobede i pauzu i neizvesnost i sve prepreke koje je iznedrila protekla godina. 

U toku međunarodne takmičarske pauze mlada i velika nada srpskog tenisa igrala je turnire iz kalendara TSS Toura gde je snage odmerila sa znatno starijim i iskusnijim protivnicama i gde je nizala sjajne pobede koje su joj dale vetar u leđa i samopouzdanje da u nastavku sezone bljesne u punom sjaju. 

Zalet za fantastični niz pobeda koje je ostvarila na ITF takmičenjima u Alanji i Istanbulu u septembru mesecu imala je u Novom Sadu gde je osvojila naslov vicešampiona u dublu na turniru J2 kategorije. Odlazak u Tursku je za Lolu bio put u visine i nove pehare iz kolekcije ITF juniorskih takmičenja. U Alanji okitila se duplom krunom (singl i dubl), usledio je turnir u Istanbulu gde je pravo iz aviona otišla na teren i nastavila da seje pobede. Takmičenje u gradu na Bosforu završila je sa dva pehara vicešampiona odigravši za dve nedelje 20 mečeva. 

“Korona  virus je puno izmenio teniski život, posebno put razvoja jednog junior. Nije bilo puno turnira i prilika, ali mi smo imali tu sreću i privilegiju da nam je TSS organizovao seriju turnira gde su igrale jake igračice, WTA igračice, tu su bila i klupska takmičenja gde sam sa kolegnicima iz TC Novak osvojila i juniorsku i seniorsku klupsku titulu prvaka Srbije. Igrala sam i završni Masters gde sam bila najmlađa učesnica. Bilo je to ipak sjajno leto za srpski tenis. U 2021. moramo biti fleksibilni, strpljivi, svako treba čekati svoju šansu, a sa velikim radom, trudom i verom u sebe sve je moguće”.  

Prve teniske korake je napravila u Blacu sa pet leta, ali kada je tenis u potpunosti zaplovio Lolinom krvlju nastavak i ozbiljan rad usledio je u Nišu. 

“Tenis je na početku značio sjajnu zabavu, druženje sa drugarima, smeh i radost igre. Kasnije, kada sam počela da se takmičim desila se ljubav, tenis je zagospodario mojim srcem. Imala sam i motiv da radim, a to su pehari, uvek sam imala istu želju i žar da osvojim još jedan i novi, tako je i danas. Nikada, ni po suncu ni po hladnoći, ni jednog trenutka mi nije bilo teško da izađen na teren i radim ono što volim. Želim da tako ostane, da nikada ne izgubim tu radost koju osećam kada sam na terenu, taj poseban osećaj sreće” – kaže članica Teniske akademije Novak koja je sa svojih 14 godina osvojila ITF prvenac na turniru koji je održan u Nišu. 

Titule pravaka države smatra jednim od “glavnih krivaca” za progres u igri i kao motivaciju za dalje uspehe na međunarodnoj sceni. 

“Moji najveći uspesi, pehari, među kojima su mi najdraži oni sa šampionata Srbije i na koje sam jako ponosna. Momenat kada prvi put obučeš dres reprezentacije je nešto što ti zauvek ostane duboko uklesano u srcu. Kada ste reprezentativac, imate 11 ili 12 godina i predstavljate svoju zemlju na evropskoj sceni kao i na Svetskom kupu, to su posebni trenuci za koje vredi svaka kap znoja prolivena na treningu. Kao mala sanjala sam pehare i išla sam ka tome da ih imam u svojoj sobi, ostvarila sam te snove, sada sanjam gren slem titule, verujem da mogu i do ostvarenja tih novih snova” – ističe Lola. 

Svaki mladi igrač ima idola koji mu znači motiv više, na kojeg želi da se ugleda i da korača stazama koje je njihov idol već prošao i postavio standarde. I dok jedni samo mogu da sanjare da jednog dana upoznaju svog idola, fotografišu se i uzmu autogram, Lola ima tu sreću da sa svojim idolom i trenira. 

“Da, Novak je moj idol i imala sam privilegiju da treniram sa njim, sa najboljim teniserom sveta i svih vremena i iskreno ruke su mi se tresle prvih nekoliko minuta. Za mnoge ljude na planeti 2020. je bila godina užasa, za mene moram priznati bila je savršena, od toga što sam doživela da treniram sa Novakom do pobeda koje sam ostvarila i titula koje sam osvojila. Doživela sam i iskustvo treninga sa našim Fed kup reprezentativkama, našim najboljim teniserkama Olgom Danilović, Ivanom Jorović, Jovanom Jakšić, Natalijom Kostić što je neprocenjivo iskustvo za mene i zahvalna sam na svemu. Uz Novaka moj idol je i Ana Ivanović, nadam se da ću jednog dana i sa njom imati priliku da razmenim po neku loptu”. 

Iako ima svoje idole, Lola ne pokušava nikoga da kopira. 

 “Trudim se da budem svoja i autentična i da slušam svog trenera Veljka Radojičića koji prema mom karakteru i konstituciji gradi moju igru” – ističe Radivojevićeva. 

U  toku meča ne opterećuje se protivnicom, već se fokusira na plan koji je napravila sa trenerom. 

“Trenutno se takmičim na ITF turnirima, poznajem većinu mojih protivnica jer smo već nekoliko godina na turnirima zajedno, od Tennis Europe takmičenja, sada i na ITF touru. Pred svaki meč trener Veljko i ja uradimo kratku analizu, ali se u toku meča fokusiram na svoj igru i svoj deo terena. Trener kaže da najbolje igram kada sam pod pritiskom u važnim mečevima”. 

Lola trenira pet sati dnevno kada je u fazi priprema za turnir, od toga čeriti sata tenisa kao i kondiciju koju radi sa trenerom Mišom Kecmanom. 

“Nedelja mi je uvek slobodan dan, subotom već četiri godine idem na jogu i mogu reći da mi jako prija”. 

Često kažu da se sportista zarad sporta odrekao mnogo čega u životu.

“Kod mene to nije slučaj, nisam se ničega odrekla jer ja radim ono što volim i želim i u tome imam ogromnu podršku kako od roditelja, trenera tako i celog TC Novak gde imam sjajne uslove za rad i razvoj i usavršavanje. Bilo mi je teško kada sam morala u sedmom razredu osnovne škole da se prebacim iz Niša u Beograd, ali samo prvih nekoliko meseci. Brzo sam zavolela ovaj veliki, lepi grad i koristim svaki slobodan trenutak da ga upoznam. Obišla sam skoro sve znamenitosti, muzeje, ali uvek ima još nešto novo da se vidi i doživi. Idem vanredno u srednju školu “Miloš Crnjanski” i svoje školske obaveze obavljam uvek na vreme, odličan sam đak i škola mi uvek izlazi u susret kada je moj sportski poziv u pitanju” – objašnjava Lola. 

U 2021. plan Radivojevićeve je da nastavi šampionskim tempom kojim je koračala u prethodnoj seozni. 

“Cilj je da ove godine uđem u top 10 na ITF listi najboljih juniorski sveta, ali i da izđem na WTA listi. U finišu 2020. trebala sam igrati moje prve profi turnire u Tunisu, ali me u tome sprečila korona koju sam srećom prebolela bez posledica. Zbog vize nisam otišla na Oranž Boul, ali šta je tu je, okrećemo se novoj godini i novim mogućnostima”. 

Loline ambicije u budućnosti su visokih dometa. 

“Moj san, cilj su plasman u sam vrh WTA liste, ali pre svega toga najvažnije mi je da budem zdrava, srećna i zadovoljna. Imam u TC Novak najbolje uslove za razvoj, a pored tih uslova ja živim za tenis i sledim svoje snove”. 

Marljiva, posvećena, istrajna i neko ko nikada ne odstaje, to je naša Lola. Na kraju otkrila nam je zašto rano ustaje i trenira i zašto joj nikada nista nije teško, zašto svaki dan uči , pobeđuje i sanja velike snove. 

“Zbog dana kada ću obući dres Srbije u najjačem reprezentativnom takmičenju koje se do prošle godine zvalo Fed kup takmičenje, a sada je Bili Džin King kup. Verujem da će taj dan uskoro doći, a do tada rad rad i samo rad” – zaključila je srpska šampionka Lola Radivojević.