Banjalučanka na vrhu sveta
Nikolina bez respekta
Mlada Banjalučanka, Nikolina Jović, nastupala je s velikim uspehom za srpsku reprezentaciju na oba velika takmičenja, prvenstvu Evrope u Rumuniji gde su naše devojčice poražene od Ruskinja u finalu,
a zatim su u Češkoj “raspalile” iz svih oružja i zaređale s pobedama. Nikolina je bila uz rame Ivani Jorović, dobila je sve singl mečeve, izuzev protiv Amerikanke Stjuart u finalu. Srećom,
taj poraz nije uticao na konačan ishod finalnog okršaja.
Sreća da je Ivana pobedila i izjednačila rezultat jer smo u dublu dobili i iskoristili priliku da savladamo Amerikanke. One su bile šokirane na kraju. Pogotovo jer su dobile prvi set i
smatrale su da je meč gotov. Ali, kod nas je proradio inat i onda im nije bilo spasa – priseća se finala Nikolina.
O sebi kaže.
- Rođena sam u Banjaluci 7. aprila 1998. godine. Igram u teniskom klubu “Mečbol”, a registrovana sam u Beogradu za TK “Gemax”.
Počela sam da treniram sa sedam godina, a odlučila sam se za taj sport zato što mi je interesantan, a privlači me jer je lep i odgovara, na neki način, i devojkama.
Nikolina, naravno, ima uzore na koje želi da se ugleda.
- U ženskoj konkurenciji želim da se ugledam na Anu Ivanović. Volim da gledam kako igra. A od muškaraca uzor mi je Novak Đoković. Njegov stil igre, posvećenost tenisu, samopouzdanje...
Od uzora bi ponešto i “uzela”, ali...
- Imam ja svoje udarce, ali gledam da od njih pokupim neke dobre stvari. A ima ih. Tenis je mnogo “kvarna” igra. Kada se gleda sa strane, ili na tv ekranima, pogotovo kada igraju vrhunski teniseri,
sve se čini lagano. Kao, pa i ja to mogu bez problema. Ali, kada uzmete reket u ruke i izađete na teren, shvatite da to baš i nije tako. Tenis je kompleksan sport, zahteva puno od igrača i ja ga zato i volim.
Nikolina je veoma uravnotežena osoba koju ne može da izbaci iz koncentracije ništa – ili skoro ništa.
- Nikakve provokacije mojih protivnica ne mogu me iznervirati i izbacuti iz ravnoteže. Ali, priznajem, neka pauza u igri, ili medicinski tajmaut mogu me izbaciti iz koncentracije.
Ne da se ja nerviram zato što mi je protivnica uzela pauzu, već zato što se, na neki način, ohladim.
Što se tiče planova, Banjalučanka nije sigurna šta će igrati do kraja godine, ali za mesec – dva zna.
- Odigraću sigurno dva-tri turnira. Evo, sada idem u Banjaluku, a zatim u Sarajevo gde ću učestvovati na jednom turniru u konkurenciji do 16 godina, pa u Umag, na turnir do 14 godina.
Ne znam, možda ću i u Ameriku na par turnira, videćemo.
O odlasku u neku od teniskih akademija Nikolina kaže.
- Nisam sigurna i, pravo da kažem, još nisam o tome razmišljala. Nekako, daleko mi je. Da ostavim sve ovde...
Banjalučanka je u svakom slučaju otkrovenje i teniserka koja će još napredovati. Pokazala je kvalitet i najavila svoje ne male mogućnosti. Šampionka u najavi.
