Arhiva vesti - Sve vesti

Boris Butulija, sin proslavlejnog srpskog rukometnog internacionalca, pobednik je dvoranskog prvenstva Srbije održanog u “Impuls Holu” na Novom Beogradu. On je tokom celog turnira pokazao konstantnu formu i zasluženo je došao do titule. Skroman, ali svestan svojih mogućnosti, inteligentan, sportski izuzetno nadaren, Boris ide putem istinskog šampiona. A i ima sve predispozicije da stigne do vrha. Obično sinovi i kćeri krenu stopama svojih roditelja. Boris se, uz savet oca Igora, opredelio za tenis. Pomalo čudna priča.

- Počeo sam tenis da igram sa šest godina i to u Beču, gde mi je porodica živela. A za tenis sam se opredelio zbog golfa. Da, zbog golfa. Naime, sa tri godine sam imao one male plastične štapove za golf i prilično sam se dobro snalazio u toj igri. Onda je otac rekao da mi ide bekhend i da bih mogao da igram tenis. Sa četiri godine sam probao. Uzeo sam reket u ruke i tenis mi se mnogo svideo, tako da dilema više nije bilo. Znao sam da ću postati teniser. Mada, voleo sam i fudbal, mislio da ću biti fudbaler.

Boris je počeo da trenira tenis sa šest godina. Rođen 4. januara 1999. godine brzo je napredovao.

- Sa deset godina bio sam najbolji među dvanaestogodišnjacima u Austriji, sa 12 sam bio uspešan u kategoriji do četrnaest. U Srbiji sam dva puta osvajao kup. Treniram na akademiji “Novak”, a treneri su mi Darko Mađarovski i Ana Jovanović. Za reprezentaciju Srbije sam igrao dva puta, u Holandiji i Rumuniji. Reprezentativni nastupi me očekuju i ove godine.

Boris sada odlazi na jedno od najznačajnijih juniorskih turnira, u Tarb, pored Pariza.

- Posle Tarba i nastupa za reprezentaciju igraču na ETA turnirima u Evropi. Trenutno sam u pedeset najboljih juniora u Evropi u mojoj katergoriji, a do kraja godine želim da budem prvi.

Borisu je Novak uzor. Ambicije su mu, kao i kod njegovog uzora Novaka iste. I Novak je svojevremeno izjavio da želi da bude No 1. Taj svoj san je ostvario. Sada je red na Borisa.

- Jasno je da ću sve da podredim uspehu. Ambiciozan sam. Što se tiče mojih teniskih vrlina i mana, mislim da sam najjači u glavi - mentalno. Ne mogu da me izbace iz ravnoteže ni protivnik ni pogrešne odluke sudija. Ja, jednostavno, gledam sebe i svoju igru. Maksimalno sam koncentrisan u toku meča. Levoruk sam, imam sasvim solidan forhend, zapravo, to mi je omiljeni udarac, ali i bekhend ne zaostaje. Mnogo pažnje posvećujem tehnici. Često provodim vreme ispred ogledala i simuliram udarce.

Boris je odličan učenik osmog razreda OŠ Bora Stanković nas Banjici.

- Imam sve petice i za sada sam dobro uklopio treninge i nastupe na turnirima i učenje. Treniram pet puta nedeljno, subotom imam sparing, a nedelja mi je slobodna. Ipak, jedva čekam ponedeljak da ponovo krenem s treninzima.

Boris Butulija je savršeni tip mladog tenisera. Šampion koji će tek iskazati svoj talenat. Uostalom, genetski jer predodređen na uspeh.

Boris Butulija, sin proslavljenog rukometnog reprezentativca Igora Butulije, pobednik je zimskog dvoranskog prvenstva Srbije u kategoriji dečaka do 14 godina. On je u finalu bio bolji od Alekse Bućana iz TK Crvena zvezda – 6:3, 6:4.

Finalni duel doneo je veoma kvalitetan tenis u kome su oba rivala pružila svoj maksimum. Član TK Novak Boris Butulija je do polufinala bio veoma siguran, a onda je morao, za ulazak u finale, dati sve od sebe protiv Konstantina Kirovskog. Pobedio je rezultatom 7:5, 6:3. Njegov rival u finalu, Aleksa Bućan sve do finala je bio siguran. Protivnicima je davao najviše dva gema po setu, u polufinalu pobedio je Pavla Drobnjakovića 6:0, 6:2, ali se u finalu namerio na boljeg.

-Zadovoljan sam osvojenom titulom i, pre svega svojom igrom. Finalni duel je bio kvalitetan i neizvestan, bez obzira što to rezultat ne govori – rekao je novi prvak Srbije Butulija.

- Plasmanom u finale ja sam, na neki način, ostvario svoj plan. Prošle godine sam igrao polufinale, sada finale. Nadam se da ću sledeće godine osvojiti titulu – poručuje Aleksa Bućan.

Knjiga Tenis bez  granica, u izdanju Teniskog saveza Srbije, tek što je krajem decembra promovisana u Beogradu, već se našla na Gren slem turniru u Melburnu, u dalekoj Australiji.

Naša najbolja teniserka Ana Ivanović, na konferenciji za štampu posle pobede u drugom kolu, pozirala je novinarima i fotoreporterima držeći u rukama kapitalnu monografiju TSS, koja je inače  već prvog dana  izazvala veliku pažnju i zanimanje medju prisutnima, reprezentativka Srbije Jelena Janković je potpisala knjigu.

Brojni telefonski pozivi iz Sidneja, Melburna i Perta i interesovanje gde se i kako može kupiti specijalna enciklopedija TSS, samo su još jedna potvrda da se radi o izdanju koje je uradjeno profesionalno,  i bogato ilustrovano fotografijama, dokumentima i uradjeno u ekskluzivnoj opremi i punom koloru na preko 900 strana.

Zbog velikog interesovanja za ovu monografiju Teniski savez Srbije na proleće priprema i englesko izdanje.

Kristina Miletić rođena u Aranđelovcu 1. januara 1999. godine svojom pojavom ledi krv u žilama svojih rivalki. Iako je tek pre par dana napunila 14 godina, visoka je 181 santimetar, dugih nogu i ruku, tako da svojim razornim udarcima obeshrabri svaku svoju vršnjakinju, ali i one starije. Nedavno je osvojila svoj prvi veliki turnir ETA prve kategorije na TK Crvena zvezda. Do sada je sakupila preko 50 pehara.

-Počela sam da igram s pet godina, u osam sam već bila prva među svojim vršnjakinjama, a onda sam bila najbolja do deset, pa do 12. godina i sada, normalno, želim i titulu najbolje u Srbiji u kategoriji četrnaestogodišnjakinja.

Interesantno je s kolikim se entuzijazmom bavi ovim sportom i koliko Kristina žrtvuje zbog treninga.

- Registrovana sam za TK Ivančević sport u Aranđelovcu, ali već više od godinu dana treniram u TK Viktorija u Beogradu kod trenera Slobodana Poznana. Prvi trener mi je bio Milan Milenković i on mi je svo svoje znanje preneo na čemu sam mu posebnoi zahvalna. Ne mogu da kažem da mi je lako da svaki dan putujem na relaciji Aranđelovac – Beograd i nazad, ali mora se.

Kristina završava osnovnu školu u Aranđelovcu, ali će već sledeće godine postati stanovnik glavnog grada.

- Verovatno ćemo se, moji roditelji i ja, preseliti u Beograd. Upisaću ili sportsku gimnaziju ili neku srednju školu, možda vanredno, jer ću zbog tenisa dosta odsustvovati s časova. Uspesi, posebno ovaj na kraju prošle godine, kada sam pobedila na ETA turniru, dali su mi poseban osećaj. Puna sam samopouzdanja i na ovo zimsko prvenstvo došla sam da trijumfujem, da tako vežem dva trijumfa na dva uzastopna prvenstva.

Kada govori o svojim namerama Kristina ne deluje ni malo prepotentno. Svesna je svojih vrednosti, ali i mana.

- Za sada koristim svoju visinu i snagu, dosta dobar mi je forhend, ali moram još da radim na servisu i na bekhendu. Kod servisa moram da iskoristim tu svoju visinu. Ali, to ne znači da ću ostale segmente svoje igre da zapostavim, ili da se zadovoljim trenutnim kvalitetom svog forhenda. Naprotiv! Nastojim da poboljšam i udarce i kretanje.

Kristina Miletić trenutno zauzima 39. mesto na ETA listi do 14 godina i najbolje je plasirana teniserka iz Srbije u toj kategoriji.

- Cilj mi je da u ovoj godini napredujem na ETA listi. Stoga ću igrati na nekoliko turnira u narednom periodu. Njadam se i pozivu u reprezentaciju, pogotovo ako osvojim zimsko prvenstvo Srbije.

Da talenat i rezultati ne ostaju nezapaženi potvrđuje i ćinjenica da je Krtistinu “pod svoje” uzela čuvena firma teniskih rekvizita i opreme “Prince” pa je, bar s te strane ova mlada i talentovana teniserka lišena brige i zbačajnih finansijskih davanja kada su u pitanju reketi, odeća i obuća, a u zavisnosti od uspeha slede i novčani bonusi. A uzori?

- Tu nema neke velike dileme, uzor mi je Novak Đoković, - ističe svoju naklonost Kristina.

Marijana Veljović, teniski sudija iz Kragujevca u 2012. godini je, zahvaljujući svom znanju i talentu dobila izuzetna priznanja od strane sudijske organizacije Međunarodne teniske federacije. Marijana ne samo da je odsudila sva četiri gren slema (Melburn, Rolan Garos, Vimbldion i Njujork), već je stala rame uz rame sa neponovljivom Štefi Graf koja jedina ima tzv “Zlatni gren slem”, a to je kada u istoj godini teniser osvoji sva četiri gren slema i, pride, zlatnu olimpijsku medalju. Nije osvojila zlatnu medalju u Londonu, ali je sudila teniske mečeve i na OI i tako stigla do sudijskog zlatnog gren slema.

- Ova 2012. godina ostaće mi posebno u sećanju jer se, eto, dogodilo da sudim, između ostalog, na sva četiri gren slem turnira i na OI u Londonu. Ne znam, sada, iz ove pertspektive, kada se vratim unazad, ne izgleda mi to preterano spektakularno. A onda, pomislim, fascinantno je biti samo posmatrač tih događanja, a ja sam bila aktivni učesnik najvećih turnira u 2012. godini.

Marijana je na svim ovim najvećim turnirima obavljala dužnost linijskog sudije, kada je reč o glavnom turniru. Ali, bila je ona i glavni sudija u kvalifikacijama. A to je, zapravo, prolazna stanica za nešto veće, odgovornije – arbitra u stolici. Kako se stiže do te famozne stolice?

- Prvo se ide na kurs za teniske sudije koje organizuje Teniski savez Srbije odnosno Sudijski Odbor Teniskog saveza, zatim sudija mora dugo i mukotrpno da radi kako bi dobio šansu da bude primljen za međunarodnu sudijsku školu. Na kraju, kada sudije završe školu polažu ispit. Ukoliko se ovaj ispit položi dobija se beli bedž, koji obezbeđuje da se obavljaju poslovi linijskog sudije na svim turnirima fjučers serije u zemlji i inostranstvu. Sledi dalje usavršavanje (kursevi) i polaganje ispita koji donosi bronzani bedž, koji sam ja stekla, a sam prijem u tu završnu (Level 3) školu je muka. U Srbiji nas je troje sa položenom tom školom, ali smo svi sa različitim ulogama...neko je sudija u stolici, a neke moje kolege su Supervizori. Kada se položi ta škola, tek onda sudija dobija zvanje Internacionalnog sudije i vrata tenisa se širom otvaraju. Na tom kursu za bronzani bedž razdvajaju se tri “specijala”, za sudiju u stolici, supervizora i za šefa sudija.

Marijanina ambicija nikako ne prestaje ovim uspesima.

- Moj cilj je da budem sudija u stolici i u smislu školovanja sve sam uslove ispunila. Sada mi predstoji ogroman rad i probijanje na turnirima kako bi sve više sudila u stolici, a sve manje na liniji. Da ne bude zabune, sve sudije koje viđate na turnirima koje sam ove godine radila su izrazito iskusne sudije sa visokim sudijskim kvalifikacijama bez obzira da li su na liniji ili u stolici. Za dalje napredovanje ne postoji škola već samo mukotrpan rad. Ljudi koji su zaduženi za suđenje i sudije u ITF, ATP i WTA pomno prate kako se sudi i jednostavno, na osnovu njihove ocene, dolazi do unapređenja.

Odluke linijskih arbitara su veoma važne u meču. Veliki novac je u igri i greške mogu skupo da koštaju sane igrače.

- Linijski sudija može da prekine poen zbog toga što je lopta otišla u aut, mada, potrebna je velika koncentracija da u onom stotom deliću sekunde, pri brzinama lopte od preko 200 km na čas, odsudite da je lopta in ili aut. Arbitar u stolici odlučuje o mnogo drugih stvari, naravno i o tome da li je lopta u ili van terena.

Pred mladom Kragujevčankom je sjajna perspektiva. Ima samo 25 godina i, sigurni smo da će veoma brzo ostvariti svoje ambicije. Međutim...

- Sve je ovo lepo, moram da priznam i da se sve dogodilo izuzetno brzo. Počela sam da sudim početkom 2008. godine. Zaista sam brzo napredovala, ali sam se i jako trudila. Znate ono, našla sam se u pravo vreme na pravom mestu i, uz to, imala mnogo sreće. Putovanja, turniri, susreti s najvećim igračima današnjice, sve to deluje atraktivno, ali...

To ali, koje je zatreperilo u Marijaninom glasu. Morala je da objasni.

- Evo, u ovoj 2012. godini nisam “sastavila” kod kuće ni dva meseca. Na završnoj sam godini ekonomskog fakulteta, a nemam vremena da okončam studije. A ako razmišljam o porodici, deci...Jednostavno, ovo ću raditi dokle god mi ne predstavlja smetnju, ali kada budem rešila da zasnujem porodicu, onda ću nešto morati da žrtvujem.

Marijani je stalo do diplome na ekonomskom fakultetu, ali što se tiče zarada, od suđenja može veoma lepo da se živi. Ili...

- Na turnirima, pogotovo ovim najvećim, kao i u mečevima Dejvis i Fed kupa plaćeni su prevoz, smeštaj, a obezbeđene su dnevnice. O visinama nadoknada i zarada ne bih. Činjenica je da oni najpoznatiji arbitri, koje viđamo u stolici na najvećim turnirima su pravi porofesionalci i veoma dobro plaćeni.

Velika je odgovornost na arbitrima teniskih mečeva jer su nagrade enormno velike, a greške sudija mogu mnogo da “koštaju”.

- Mečevi su uglavnom tesni, pogotovo u završnicama turnira, nagrade ogromne, a često pobednika odluči par lopti. Naravno, tada dolaze do izražaja tenzije i kog igrača i kod publike i, naravno, sudija. Desi se da teniseri i teniserke neprimereno odreaguju, ali nama, linijskim sudijama, uređaj “oko sokolovo” u većini situacija daje nam za pravo, pokaže da smo doneli ispravnu odluku. U protivnom, dogodi se da igrač izgubi kontrolu, ali posle meča, kada se strasti stišaju, sve dođe na svoje mesto. Dolazi do izvinjenja i svaki nesporazum se brzo zaboravi.

Marijana je ponovo otputovala. Sudiće na Australian openu u Melburnu. Dakle, uz Novaka, Janka, Viktora, Zikija, Ane, Jelene, Bojane, u Melburnu će biti i naš sudija.

Jovan Ćirković iz TK Haron i Emilija Kojčić iz TK Dinamo su ovogodišnji pobednici Božićnog turnira  u organizaciji TSS i TK Crvena Zvezda.  Jovan  je u finalu bio bolji od Luke Malobabića iz TK Elit iz Novog Sada, pobedivši ga rezultatom 7:5, 6:4, a Emilija je osvojila turnir bez izgubljenog seta, savladavši u finalu borbenu Anđelu Skrobonju iz TK Spartak, rezultatom 7:6 (3), 7:5.

Mlada teniserka Srbije Nina Stojanović osvojila je duplu krunu na  ITF turniru G2 kategorije koji se ove nedelje igrau u Bratislavi. U polufinalu Nina je bila bolja od petog nosioca, ruskinje Aline Silich 6:4, 7:5, dok je u borbi za trofej snage odmerila sa još jednom ruskinjom, Marijom Marfutinom i slavila posle velike borbe 6:4, 2:6, 6:4.  

Stojanovićeva je u Bratislavi došla do još jednog trofeja, reč je o dubl konkurenciji u kojoj je učestvovala u paru sa Marfutinom. U finalu su savladale dubl Grimm, Zagorac (SUI, SLO) 6:3, 7:5. 

Nikolina Jović, teniserka iz Republike Srpske, sa boravištem u Banjaluci, a članica TK Gemaks iz Beograda nova je prvakinja Srbije. Titulu je osvojila posle prave golgote, kada je poraz visio nad glavom i kada se čudesno spasila od razigrane Jelene Lukić – 3:6, 7:6(4), 6:0. Nikolina je loše otvorila meč, u ranoj fazi izgubila svoj servis, a njena protivnica je to pretvorila u dobijeni set.

I u drugom setu je Jelena igrala dobro, ponovo je napravila brejk i pri vođstvu od 2:0, Nikolina je zatražila medicinski tajmaut. Pauza je dobro došla Nikolini Jović, koja se na teren vratila rešena da preokrene rezultat. Brzo je izjednačila, zatim se igralo gem za gem. Jelena Lukić je imala šansu da kod rezultata 5:4, ali je priliku propustila, baš kao i kod rezultata 6:5. Jednostavno, uplašila se pobede, više nije udarala onako jako i precizno, čekala je da protivnica pogreši i prilika je otišla u nepovrat.

Iskusna Nikolina Jović je poklon znala da iskoristi, dobila je drugi set u tajbrejku i izjednačila rezultat na 1:1 u setovima.

Treći set je bila puka formalnost. Jelena je obustavila svaki otpor, Nikolina je bila sjajna i bez izgubljenog gema završila duel i stigla do šampionske titule.

- Mislim da je finalni duel bio na visokom nivou. I ja i moja protivnica pružile smo trenutni maksimum. A posle polufinala, htela sam da predam i da ne igram finale. Razmišljala sam, idem u Češku na ITF turnir i ne treba mi da povredu stomačnih mišića pogoršam. Ali, to nije moj manir. Igrala sam ja i kada sam se osećala mnogo lošije. Zato sam ipak odlučila da igram finale i – posrećilo mi se.

Jelena i pored izgubljenog finala nije nezadovoljna.

- Igrala sam dosta dobro, a onda stala. Neobjašnjivo, ali dešava se to. Stigao me umor, vučem i povredu tetive na ruci. Bolelo me sve više, iz meča u meč. Ukupno, mislim da sam ceo turnir odigrala solidno – kaže Jelena Lukić.

Stefan Milićević, teniser Crvene zvezde je novi prvak Srbije u konkurenciji do 16 godina. On je u “Impuls holu” ,posle velike borbe, savladao Milana Drinića iz TK “Elit” rezultatom 6:7(4), 6:3, 6:3. Bio je to meč koji po svom kvalitetu nije bio za pamćenje, ali važnost meča, ali i neke druge okolnosti uticale su da obojica finalista ne pruže svoj maksimum.

- Veliki ulog, velika želja mog protivnika, moj san da se domognem titule, sve je to uticalo da pružimo manje nego što možemo i moramo. Ali, tenis je takav sport. Kada želiš najbolje, kada hoćeš da pružiš svoj maksimum, krene sve u drugom pravcu. Ali, pobeda je pobeda, mnogo mi znači. Pa ja sam prvak Srbije. Prezadovoljan sam titulom, sada ću malo da se odmorim, par dana, a onda počinju pripreme za prvenstvo u starijoj kategoriji – do 18 godina.

Stefan je svestan da je konkurencija dve godine starijih tenisera mnogo veća, ali želi da se oproba, da vidi gde je.

- Čekaju me jaki turniri u nastavku sezone i potrebni su mi jaki mečevi. Zato sam se i prijavio za ovu stariju konkurenciju. U svakom slučaju, titula osvojena ovde mnogo mi znači kada je u pitanju moje samopouzdanje. Titula je znak da mogu, uverio sam se...

Milan Drinić, teniser Novosadskog “Elita”, ovodišnji finalista zimskog dvoranskog prvenstva Srbije u kategoriji do 16, održanog u “Impuls holu” na Novom Beogradu, imao je zaista težak put do finala. Samo u prvom kolu prošao je glatko i bez većih napora plasirao se u drugo kolo. A onda, za mladog Novosađanina usledio je “hod po mukama”. Naredna četiri duela, računajući i onaj finalni, igrao je u tri seta. Otežavajuća okolnost bila je činjenica da je dan pre finala igrao čak dva meča, koja su trajala po tri časa, pa je vidno iscrpljen dočekao meč za titulu.

- Nisam mogao da pronađem ni promil snage u finalu. Jednostavno, umor je bio prevelik i zato sam pružio slabiji otpor. Nije ovo izgovor, već činjenica, niti ovim želim da umanjim zasluženi uspeh pritivnika. Ćestitam Stefanu na pobedi. Zaslužio je titulu, a ja ću čekati neku drugu priliku. Možda već za desetak dana kada počinje prvenstvo do 18 godina.

Milan je svestan da neke stvari mora da poboljša. Ne samo udarce, već i svoj odnos prema igri u meču.

- Forhend mi je jak, moje najjače oružje, ali moram da unapredim bekhend i servis. Pravim dosta duplih grešaka. To je nedopustivo. I da, mnogo se nerviram u toku igre. Kada zabrljam, kada odigram “pacerski”, to se onda odrazi i na sledećih par poena. Moram sebe više da kontrolišem.

Milan Drinić ističe da je konkurencija na ovom prvenstvu bila jaka i da je zadovoljan plasmanom u finale.