Ana Ivanović - beskompromisna ratnica na terenu, glamurozna lepotica „belog sporta“
Trijumfi, titule, stisnuta pesnica beskompromisne ratnice na terenu, van njega nežne i mile glamurozne lepotice „belog sporta“. Uz njeno ime vezani su jedni od najvažnijih momenata u istoriji srpskog i svetskog tenisa, a da će napraviti karijeru velike planetarne zvezde, što danas i jeste, najavila je još u 16 godini kada je zabeležila zlatni slalom na WTA sceni. Najbolji forhend WTA tura, snažan servis, visina, moć... začinjeni čarobnim osmehom. 17. prvi ženski „reket“ sveta od uvođenja kompjuterskog obračunavanja bodova za rang-listu. Prva srpkinja od nastanka naše nove države koja je sela na WTA presto, prva koja je igrala finala gren slem turnira (Pariz i Melburn), zatim i osvojila gren slem trofej - Rolan Garos sa 20 godina i sedam meseci. Dovoljno je reći Ana Ivanović!
Srpska zastava i srpska himna na stadionu Filip Šartrije, jun 2008! Istorijski trenutak za srpski i svetski tenis. Suze u očima srpske dive, suze radosnice! Trenutak koji je otišao u anale. Ivanovićeva je u gradu svetlosti ostvarila dečiji, ali i san velikog profesionalca - u jednom danu, nakon dvonedeljnih velikih bitki na šljaci kraj Bulonjske šume, uz zvuke „Bože pravde“ krunisana je u novu kraljicu Rolan Garosa i svetskog tenisa. Na peharu, koji nosi ime slave francuske teniserke Suzan Lenglen, zauvek će ostati ugravirano ime prve beograđanke koja je stigla do naziva najbolje na ovom prestižnom takmičenju. Sudbinski ili ne, upravo na ovom peharu izvezeno je tri puta u tri vezane godine dominacije i trijumfa velike šampionke Monike Seleš i to u periodu kada je nastupala pod zastavom naše zemlje, inače idola Ivanovićeve i najvećeg razloga zbog kojeg se odlučila da igračke zameni reketom i da već nakon prvog treninga, sa nepunih pet godina svoje srce pokloni „belom sportu“. Briljantna Monika je bila pokretač briljantne Ane, koja je već u velikom delu dostigla rezultate svog idola iz mladosti.
Od kako je kročila na veliku scenu namenjenu surovim profesionalcima znala samo za trijumfe, pomeranja granica. I pre toga, kao juniorka isticala se po izuzetnom takmičarskom duhu, jakoj volji, upornosti, hrabrosti, što je potvrdila i finalom juniorskog Vimbldona 2004. kojim se oprostila od juniorskog tenisa. U 2003. imala je pravo nastupa na samo osam profi turnira (nije bila punoletna) i zabeležila je skor od 35
pobeda i samo šest poraza. Svetsku tenisku javnost prvi put impresionirala je kada je sa 16 leta na početku sezone odigrala turneju u Japanu (ITF turniri nagradnog fonda 50.000 dolara) i gde je za 15 dana slavila u 16 mečeva i osvojila dve titule (Gif i Fukuoka). Iste godine osvojila je pet profi turnira, od toga četiri „pedesetice“, ušla kroz kvalifikacije u glavni turnir WTA takmičenja u Cirihu, na tom putu eliminisala četiri
igračice iz top 50 na svetu. Sezonu je završila u „krugu 100“ (na 96. mestu) najboljih na planeti, ostvarivši najveći skok na WTA listi (608 mesta) u 2004. godini. Usledio je novi pohod Ane na profi sceni i „napad“ na sam vrh! Takmičarsku 2005. godinu započela je osvajanjem titule u Kanberi, gde je do trona stigla iz kvalifikacija. U Majamiju je stigla do četvrtfinala, a na tom putu zabeležila i prvu pobedu nad top ten igračicom - bila je to ruskinja Svetlana Kuznjecova tada sedmoplasirana na planeti. U debiju na Rolan Garosu napravila je senzaciju savladavši prvi reket Francuske i treću igračicu sveta Ameli Morezmo. Nakon Vimbldona stigla je do najboljeg ranga u karijeri - 16. mesto. I narednu, 2006. godinu završava u top 20, a najvažniji momenat u sezoni bio je osvajanje WTA titule Tier I u Montrealu, prva iz ovog serijala u njenoj karijeri. Briljantni rezultati nastavili su se i naredne godine (2007) kada je osvojila tri titule (Berlin, Los Anđeles i Luksemburg) igrala finale u Tokiju, stigla do prvog gren slem finala u karijeri (Rolan Garos), polufinala Vimbldona i Masters turnira na kraju godine koji je okupio osam najboljih teniserki sveta u tom trenutku. „Broj 4“ je mesto na kome završava godinu.
Da može i hoće još bolje i još više Ivanovićeva je potvrdila u 2008. u kojoj je odmah na početku sezone igrala za nju drugo finale gren slem turnira u karijeri, prvo na Otvorenom prvenstvu Australije u Melburnu. Usledila je nova titula, šesta u karijeri koju je iskovala u Indijan Velsu, a zatim i prvi gren slem trofej koji je zagrlila u Parizu kada je i zauzela prvu poziciju na svetu. Sedmi trofej u karijeri osvojila je na WTA turniru u Lincu. Zbog povreda, koje su je mučile u drugom delu sezone morala je propustiti takmičenje na Olimpijskim igrama u Pekingu. U toku 2009. Anu su mučile povrede (sedam različitih vrsta povreda) zbog kojih su izostali željeni i sjajni rezultati na koje nas je navikla prethodnih sezona, ali je uprkos svim problemima sa kojim se susrela uspela da igra finale na turniru iz Masters serije u Indijan Veslu i pruži briljantne partije u nacionalnom dresu u Fed kup takmičenju. Krajem 2010. Ana je ponovo zasijala, osvojila je turnir u Lincu, zatim i Bali, na kome će i godinu dana kasnije podići šampionski pehar. U 2012. Srbiju je predstavljala na Olimpijskim igrama u Londonu, igrala je polufinale u Indijan Velsu, četvrtfinale US Opena, osminu finala Australian Opena i Vimbldona. Dala je svoj maksimum i pružila sjajne partije za istorijski plasman Srbije u Fed kup takmičenju. Srbija je igrala finale Fed kupa u 2012. u Pragu protiv selekcije Češke. „Broj 12“ je mesto na kome završava takmičarsku 2012. godinu. U 2013. Ana je igrala polufinale u Madridu, polufinale Karlsbada, finale u Lincu, polufinale u Sofiji, za Srbiju je igrala u Štutgartu i ostvarila dve pobede. Veliki povratak u svetski vrh Ivanovićeve usledio je u 2014. godini u kojoj je briljirala, osvojila je četiri titule – Okland, Monterej, Birmingem, Tokio, igrala finala u Štutgartu i Sinsinatiju, četvrtfinale Australian Opena, polufinale u Rimu i Pekingu, učetvovala je na završnom Mastersu u Šangaju koji okuplja osam najboljih teniserki sveta u sezoni. Takmičarsku 2014. završila je na 5. mestu WTA liste. U 2015. Ana je igrala finale WTA tunira u Oklandu, polufinale gren slem takmičenja u Parizu – Rolan Garosa, kao i polufinala u Montereju i Pekingu.
Ana je do sada odigrala 29 mečeva za Srbiju u Fed kupu i zabeležila 20 pobeda.
Od 2007. nacionalni je ambasador UNICEF-a za Srbiju.
Datum rođenja: 06. novembar 1987.
Beograd
Prebivalište: Bern, Švajcarska
Igra desnom rukom
WTA rejting: singl - 16. (1. najbolji rang
zabeležila 9.juna 2008), dubl – 578.
(50. najbolji rang zabeležila 25. septembra
2006)
Visina:184
Težina: 69
Profesionalac od avgusta 2003.
Najveći uspesi: singl - titule (15): 2014 – Auckland, Monterrey, Birmingham, Tokyo; 2011 – Bali; 2010 – Linz, Bali; 2008 - Indian
Wells, Roland Garros, Linz; 2007 - Berlin, Los
Angeles, Luxembourg; 2006 - Montreal; 2005
- Canberra; 2004 - ITF/Mallorca 2-ESP, ITF/
Gifu-JPN, ITF/Fukuoka-JPN, ITF/Fano-ITA,
ITF/Batumi-GEO.
Finala (8): 2015 – Brisbane; 2014 – Stuttgart, Cincinnati; 2013 – Linz; 2009- Indian Wells; 2008 – Australian Open; 2007 - Tokyo [Pan Pacific], Roland Garros 2007
Dubl-
Finale (1): 2006 - Hertogenbosch.
Tekst: Neda Miletić
Foto: Srđan Stevanović
